Nakon prilično solidne prošlonedeljne epizode, ovog puta nam je ROH TV doneo još bolju epizodu. Podsetiću samo na kratko da smo prošle nedelje gledali Castle vs. Lethal i Gresham vs. Yuta. I ovo nedelje se ponavalja isti princip jedan meč iz grupe A i jedan meč iz grupe B. Tabela nakon prošlonedelje epizode izgleda ovako.
Dva meča smo gledali ove nedelje, David Finlay vs. Rocky Romero i Delirious vs. Matt Sydal. Pobednici će se sukobiti sa Lethal-om u slučaju Finlay vs. Romero i Grasham-om u slučaju Delirious vs. Sydal. Moram da pohvalim odličnu podelu rvača u ovom turniru. Bilo koja varijanta ovih mečeva mi izgleda sasvim prijatno, ako ne čak i odlično. Videćemo kada bude došlo vreme za to. Sada idemo na same mečeve.
Rocky Romero vs. David Finlay
Ovo je bio prosečan NJPW meč u sred ROH. Iskren da budem, nisam imao prilike da mnogo gledam Rocky-ja u ring-u (sem onog meča protiv SHO/YOH februara meseca ove godine), ali se pokazao sasvim kvalitetno. Iako je meč počeo sa klasičnim rvačkim principom, na šta sam bio malkice razočaran, pretvorio se u klasičan „strong style“ meč što mnogo bolje funkcioniše za obojciu. Romero je ovde pokazao sav svoj talenat. Ako izuzmemo malo prečešće javljanje „armbar“-a u ovom meču, videlo smo skoro ceo Rocky-jev arsenal poteza za vrlo kratko vreme. Meč je bio jako dinamičan sa potezima poput: springboard ddt i odličan double stomp. Finlay nije imao nikakvu odbranu što je po meni bio najiritantniji aspekt ovog meča. Podsetilo me je na stare WWE mečeve iz 2000ih godina. Jedan rvač vodi skoro ceo meč, da bi na kraju izgubio. Finlay je lepo odradio završnicu i iako je gubio dobar deo meča, dobro je izgledao i nimalo slabo. Ovakvu konfrontaciju ne biste videli u NJPW (sem eventualnog 6 man tag-a), ali mi je drago što sam s ovim malo bolje upoznao Finlay-a kao rvača. Radujem se njegovom meču protiv Lethal-a i očekujem da će biti jako dobar.
Delirious vs. Matt Sydal
Čovek koji je, nažalost, skoro celoj wrestling zajednici poznat po botch-u sa All Out-a je pokazao svu svoju veštinu u ovom meču. Kada vidite ime Matt Sydal (za neupućene Evan Bourne) očekujete vrlo akrobatski high flying meč. Ovde to ni najmanje nije bio slučaj. U potpunosti su ispoštovali princip samog turnira i pojasa i Matt se ponašao kao drugi čovek. Ne bih rekao da se „snašao“ jer to nije prava reč. Pokazao je svoje umeće. To mnogo bolje definiše ovu situaciju. Delirious je vrlo atipičan protivnik (kao što je uostalom i atipičan kečer). Niko ne može u potpunosti da zna šta da očekuje od njegovih mečeva. Mogu da budu katastrofa, a mogu da ispričaju sasvim dobru priču. Drago mi je da mogu da kažem da je ove nedelje Delirious pripadao toj drugoj kategoriji. Ne mogu a da ne pomenem legendarni promo segment koji smo imali prilike da „čujemo“ pre meča. Mnogo me je zabavio, iako razumem da nekima to predstavlja idiotski humor. Ok, znamo pravila i znamo na šta će uglavnom kečeri da se fokusiraju. Na hold-ove. Kako se izvući iz hold-a, a ne pipnuti konopac. To nam je ovde ispričao Matt Sydal. Iako, kao što sam već rekao, nije bio high flying meč, ovde se videlo Sydal-ovo atletsko umeće. Mogu na prste jedne ruke da nabrojim osobe koje bi mogle ovako nešto da izvedu. Nemojte pogrešno da me shvatite, nije ovo u potpunosti bio tehnički meč. Imali smo lep double clothesline i nekoliko žestokih šuteva od strane Sydal-a. Kao poetsku završnicu smo imali to da je Sydal uspeo da pobedi Delirious-ovim potezom (Cobra Okada Clutch). Jedan od lepših indi mečeva koje sam imao prilike da vidim. Ni najmanje ovo ne pripada nekom širem ili užem izboru za meč godine, ali je svakako bio jako kvalitetan.
Drugo veče je mnogo bolje ilustrovalo šta ovaj turnir treba da predstavlja nego prvo. Moram da priznam da sam posle dugog niza godina, konačno zainteresovan za ROH. U najgorem slučaju, pratiće se ovo do kraja, ali nadam se da neće uspeti da ovo upropaste. Za sada ide jako dobro.
