Elimination Chamber je poslednja prava stanica pred WrestleMania-ju i odlično mesto za početak i razvitak određenih priča. Velika većina nas se, godinama unazad, žali na PPV-e između Rumble-a i Manije jer retko kada uspeju u, prethodno spomenutoj, nameri. Iako su se potrudili svim silama da konačno postignu taj cilj, ni jedan PPV se ne gleda isključivo zbog toga. Pročitao sam negde članak da samo nekoliko sati pred početak PPV-a, ni sami nisu znali u kom pravcu će se stvari odigrati. Ništa novo zar ne? Iako su se bitne stvari desile ovde (tu pre svega mislim na novog WWE šampiona), ako izanaliziramo sve tačku po tačku, dolazimo do zaključka da je ovaj PPV bio na kraju dana, strašno nebitan.
WWE Universal Title #1 Contendership Elimination Chamber Match: Cesaro vs. Daniel Bryan vs. Kevin Owens vs. Jey Uso vs. King Corbin vs. Sami Zayn
Prvo pa muško. Jedini meč vredan spomena. Ne samo da je ovaj meč imao veliki broj zanimljivih momenata i da je bio odlično konstruisan, bio je mnogo zabavan. Meč su krenuli Cesaro i Daniel Bryan. Pametna odluka. Cesaro je briljirao u ovom meču, prvo u ovim početnim momentima, a kasnije u sukobu sa Sami Zayn-om. Ulazi Corbin i gledamo kratku njegovu dominaciju. Uradio je jedan jako lep superplex Bryan-u. Ulazi Zayn. Evo već spomenutog sukoba sa Cesaro-om. Zayn je probao da „pobegne“ iz kaveza. Cesaro ga je stigao, bacio na pod i nastavio da radi zgibove na vrhu Chamber-a. Corbin je prvi eliminisan. Ulazi Owens. Ne mogu da kažem da mi je drago što nije osvojio Chamber meč, ali to je bila za njega najbolja odluka. Na kraju, ulazi Uso. Uso je pored Cesaro-a, imao najbolji meč. Podsetilo me je na njegove sukobe sa Reigns-om i ovo je prvi put da vidimo njegovu beskrupuloznu personu u nekom „bitnom“ meču. Owens elimiše Zayn-a stunner-om. Kako je Zayn krenuo da izlazi iz Chamber-a, Uso zaglavjuje Owens-ovu ruku na ulazu u Chamber, radi mu nekoliko superkick-ova i na kraju ga eliminiše. Opet smo imali momente brilijantnosti kod Cesaro-a u sukobu sa Uso-om, ali Uso uspeva da i njega eliminiše. Ostavili su taj faktor neizvesnosti jer je Uso ostao do samog kraja. S obzirom kako su se stvari odigrale nakon meča, više bi me interesovalo kako bi izgledalo da je Uso pobedio. Očekivano, Bryan eliminiše Uso-a i odnosi pobedu. Kvalitetan i pre svega strašno zabavan Elimination Chamber meč. Nije ovo ni blizu nekog MOTY kandidata, ali ako imate vremena bacite pogled.
9/10
WWE Universal Title Match: Roman Reigns (c) vs. Daniel Bryan
Iskreno sam se nadao da stvari neće ovako da se odigraju. Mislio sam da će da završe sa Raw Elimination Chamber mečom i da imamo kvalitetan main event jer obojica itekako to mogu da izvedu. Odlučili su se za jeftin heel pristup koji nikome ne ide u prilog. Ovo je trajalo nešto više od minut. Bryan uspeva da aplicira yes lock na brzinu. Reigns uspeva da se izbavi (na čistu snagu), radi powerbomb i za kraj guillotine. Toliko od meča. Krajnje nepotrebno.
/
Edge se pojavljuje i spear-uje Reigns-a. Pokazuje na WrestleMania znak i u toku večeri, ovaj meč postaje i zvaničan. Sećate se kad sam pričao da ih ne interesuju Reigns-ovi oponenti do Manije?
WWE United States Title Triple Threat Match: Bobby Lashley (c) vs. Riddle vs. John Morrison
Mnogo, ali mnogo se razvukli priču sa Riddle-om i Lashley-jem. Već je imao nekoliko odbrana titule i nikad nije uspeo da izbegne hurt lock. Meč je struktuiran kako treba, ali nije bio nešto naročito kvalitetan. Drago mi je da Lashley radi konačno nešto bitno, ali mislim da on ne može da izvuče mnogo kvalitetan meč. S druge strane, imali smo Morrison-a. Bukvalno bilo koji rvač na roster-u je mogao da igra ovu ulogu i rezultat bi bio isti. Zaista se nadam da su promenili plan u međuvremenu jer ne mogu da zamislim kako bi Lee izgledao u ovom ambijentu. Možete da pretpostavite, Morrison i Riddle idu na Lashley-a, kad uspeju da ga koliko-toliko sklone iz meča, sukob se nastavlja između njih dvojice. Stara formula, Riddle izgleda „jako“, a štite Lashley-a jer ne primi pin. Ipak, finish mi se ni najmanje nije svideo. Lashley je uhvatio Morrison-a u hurt lock. Riddle uzima štaku od MVP-ja (jer je izašao sa štakom zato što je povređen) i udara Lashley-ja nekoliko puta u leđa. Lashley izlazi iz meč sav dezorijentisan i Riddle postaje novi šampion. Iskreno mi je drago za Riddle-a, ali mislim da je ova odluka došla, što bi rekli ameri: „too little, too late“. Solidan meč, drugo nisam ni očekivao.
6/10
WWE Women’s Tag Team Title Match: Nia Jax and Shayna Baszler (c) vs. Sasha Banks and Bianca Belair
S obzirom kako je ovaj meč ugledao svetlost dana, nisam drugo ni očekivao. Iskreno, očekivao sam da Banks i Belair postanu novi tag šampioni, pa da urade onu njihovu klasičnu priču rivali/tag šampioni. Jedinu pozitivnu tačku koju mogu da izdvojim je kraći sukob između Belair i Baszler. Obe su u tih nekoliko minuta uspele da predstave kakvu vrednost ima NXT (barem sa in ring strane) za savremeni WWE. Loše je bilo, pa sve ostalo. Opet se uključio Reginald i tehnički gledano, „koštao“ face tim pobede. Ubacio je flašu vina u meč i niko nije znao šta s tim treba da rade. Navodno su na taj način trebale da odnesu pobedu, ali koji čovek ne bi provalio kad nekoga udarite flašom u glavu? Jako čudna odluka. Druga stvar je sve što ima veze za Nia-om Jax. Svaki put kad je vidim, uplašim se za sigurnost rvača u ringu i meč mi padne u očima za 2-3 ocene. Čak su ponovo hteli da rekreiraju „onaj“ trenutak sa Jax. Apsurdno. Kao najodvratniju stvar moram da napomenem to što je Nia pin-ovala Banks. Ista osoba koju je, pre samo dva dana, pin-ova Reginald, sada pin-uje aktuelnu šampionku. Ne znam da li je gore ovo ili to što su prećutno sklonili Asuka-u sa card-a. Loš PPV za celu žensku diviziju.
4/10
WWE Title Elimination Chamber Match: Drew McIntyre (c) vs. Sheamus vs. AJ Styles vs. Randy Orton vs. Kofi Kingston vs. Jeff Hardy
Raw Elimination Chamber meč je bio strašno dosadan. Ne loš, samo dosadan. Treba da se uzme u obzir ono što je Vedran napisao u svojoj recenziji Rumble-a tj. gledanje dva identična gimmick meča u jako kratkom vremenskom intervalu. Da kojim slučajem nisam PPV gledao iz cuga, možda bi ovaj meč imao i malo bolju ocenu. Ceo meč je fokusiran na rivalstvo između Sheamus-a i Drew-a i svi ostali su izgledali kranje nebitni. Ako su već to hteli da urade, mogli smo da gledamo sasvim pristojan singles meč između njih dvojice. Meč su krenuli Hardy i Orton. Ovo je bio jedan od onih mečeva gde se Orton ni najmanje nije potrudio. Nismo to imali prilike da gledamo od njega u prošloj godini. Ulazi Drew. Simpatičan je bio sukob između njih trojice, ali ništa više od toga. Ulazi Kofi i na kranje debilan način eliminiše Orton-a. Orton se razbesneo i uradio par RKO-a pre nego što je otišao. Narednih 15 minuta se skoro pa ništa kvalitetno i zabavano nije desilo, sem što je Omos razbio AJ-ov chamber i ubacio ga u meč. Videli smo kraći verbani sukob između njega i Pearce-a koji se završava isterivanjem Omos-a. Poslednji je ušao Sheamus i u tih poslednjih deset minuta meč se pretvara u spam finisher-a. Claymore, brogue kick, phenomenala forearm itd. Svako je eliminisan nekim finisher-om, ali mi je najbolji bio poslednji tj. midair claymore nad AJ-om. Očekivano, Drew je još uvek šampion. Prosečan i dosadan meč. Iskren da budem, nisam to očekivao.
5/10
Nakon meča Lashley izlazi i napada Drew-a. Komentatori su objasnili da je „besan“ jer je izgubio US titlu, ali ne vidim kakve to veze ima sa Drew-om. Pripremaju meč između njih dvojice za Maniju i nisam siguran da li mi se tako nešto gleda. Sa dobrim booking-om, može da bude makar zanimljivo. Nakon Elimination Chamber-a i napada Lashley-a, eto ga Miz.
WWE Title Match: Drew McIntyre vs. The Miz
Već sam napisao na forumu, bolje da imamo uspešan cash in i šampiona na dan, nego da imamo neuspešan cash in. Nema ovde šta da se priča o samom meču, trajao je nešto malo preko pola minuta. Miz jako dugo nije uopšte main event materijal i ovo je definicija tranzicionalnog šampiona. Kako stvari stoje gledaćemo Lashley (c) vs. Drew na Maniji. Kad će Miz izgubiti titulu? Verovatno na nekom Raw-u. Bilo je toliko dobrih prilika da Miz postane šampion u proteklih par godina, posebno kad je imao svoju renesansnu sa IC titulom. Ovo sada nije ni prilika.
/
Ukupni utisak:
Dva meča za najbitnije singles titule u promociji su zajedno trajali nešto malo iznad 2 minuta. Kao što sam rekao u početku, priče se jesu razvile, ali to nije garant kvaliteta celog PPV-a. Jedina stvar vredna spomena je SD Elimination Chamber meč. Miz je postao šampion, a u istom danu je dobio šamar od Bad Bunny-ja. Nisu ovim PPV-om održali status quo, što je dobra stvar i jedini razlog zašto ceo PPV dobije neobjektivnu ocenu.
6/10
Be the first to comment on "WWE: Elimination Chamber 2021 recenzija"