Srećna nova godina svim čitaocima ProHrvanje portala. Prethodna godina je, ponovo, bila jako teška za svet profesionalnog rvanja, a tu pre svega mislim na WWE. Katastrofalne booking odluke, nerelan broj otkaza, i totalna konfuzija u redovima fanova i kečera. Nadam se da će ova godina biti drastično bolja za njih jer prosto ne mogu da zamislim kako bi izgledalo da je gora. Prvi PLE (Premium Live Event, novi naziv za PPV) u godini je iza nas. Da li će uspeti da, makar malčice, poprave utisak u odnosu na prethodnu godinu? Pročitajte u nastavku.

Odmah loše vesti. Roman Reigns je pozitivan na korona virus, pa je najavljeni meč za Universal titulu otkazan. Neću da lažem, to je bio glavni razlog zašto sam hteo da pogledam ovaj PLE. Brock Lesnar je dodat u meč za WWE titulu (jer Brock Lesnar), pa je automatski to postao fatal five way meč. Napisao sam na forumu, napisaću opet. Trebali su prosto da otkažu meč i da ga “presele” na neki drugi PPV. Ljudi su zagrejani za taj feud. Nema razloga zašto bi Brock bio u priči za RAW titulu. No, kao što to obično biva, WWE je odabrao najgori mogući potez, i tu neće biti kraj.

WWE SmackDown Tag Team Title Match: The Usos (Jimmy Uso and Jay Uso) (c) vs. The New Day (King Woods and Kofi Kingston)

Tužna je činjenica da nemaju dva jača tag tima trenunto na celom roster-u. Ta se situacija nije promenila jako dugo  i ne vidim kako će se promeniti jer znamo koliko Vince “voli” tag tim rvanje. Nevezano za to, ovo je bio MOTN. Xavier mi je malo čudan sa tim “king” gimmick-om, ali sa ova dva tima nema greške. Xavier se iznenađujuće lepo pokazao u ringu, Kofi je imao prilično lep hot tag i čak 3 nearfall-ova zaredom. Usos su se jako lepo uklopili u svoju heel personu. Deluju samouvereno i arogantno, no ništa posebno nisu promenili u svom stilu (što je i dobro). Dupli “uso splash” je izgledao brutalno. Publika je uživala u toku trajanja čitavog meča. Finišer u vidu “3D”-a je odlično izveden i nešto novo za njihov arsenal poteza (jedino ako nešto nisam obavešten). Jako kvalitetan meča, no pati od toga što smo ih mnogo puta već zajedno gledali u ringu.

8/10

Drew McIntyre vs. Madcap Moss

Šta se desilo Corbin-u? I koji mu je ovo pajtos po redu? Ovog čoveka će gurati sve dok Vince ne padne mrtav, a posle ćemo da vidimo. Ako je cilj da budu iritantni heel-ovi, svakako su uspeli u naumu. Kako je Drew drastično pao niz card. Nije to per se ništa loše, nego mi je neverovatno kako se brzo taj process odigrao. Meč je bio suv prosek i ujedno najlošiji na cardu. Drew je radio klasične “powerhouse” poteze poput suplex-a, ddt-a i spinebuster-a. S druge strane, Moss nije radio ništa od značaja. Kada bi preuzeo kontrolu, meč bi drastično pao u mojim očima jer je lik jednostavno dosadan. Uz to, skoro svaki potez je bio na ivici botch-a. Drugi najkraći meč na card-u i drago mi je što su odabrali ovakvu minutažu. Da je, kojim slučajem, meč bio koji minut duži, ocena bi to oslikala. Klasičan Corbin style meč.

5/10

WWE RAW Tag Team Title Match: RK-Bro (Randy Orton and Riddle) (c) vs. The Street Profits (Angelo Dawkins and Montez Ford)

Prvi put da gledam Orton-a od kada je u tag timu sa Riddle-om i moram da priznam da je ovo jedna od retkih svetlih tačaka prošle godine u svetu WWE-a. Neverovatno mi je da ga gledam u ovoj ulozi, a opet funkcioniše. Već smo naširoko pričali o Vince-ovoj fiksaciji, poznatoj i kao disfunkcionalni tag timovi, no ovaj projekat je uspeo. Pitanje je samo kada će da ih rastave, ali za sada je jako zabavno. Najpoznatija grupa za koju nikada nisam čuo, Migos, su nadgledali ovaj meč. Klasično dodvoravanje publici i ništa više od toga. Psihologija u ovom meču je bila sjajna. Tu pre svega mislim na provociranje Orton-a. Bilo je efikasno, a i duhovito. Profits-i su jako dobar tag tim, no ništa od značaja nisu uradili od kada su se pojavili na main roster-u. Pored New Day-a i Usos-a, najuigraniji tag tim u promociji. Ako ste odgledali makar jedan njihov meč, znate o čemu pričam. Inicijativu RK-Bro-a je preuzeo Orton. Nije dozvolio sebi da ga isprovociraju, a u isto vreme je hteo da impresionira najčuveniju grupu svih vremena. Riddle i on nisu imali prevelik broj zajedničkih poteza, ali su funkcionisali kao tag tim, što je svakako plus. Flying RKO mi je ulepšao veče. Posle par godina, prvi put da mi Orton nije dosadan. Svideo mi se meč, pre svega zbog Orton-ove tweener persone.

7/10

Edge vs. The Miz

Još jedna jako čudna tema, a to je pozicioniranje Edge-a na card-u. Po svim merilima, meč sa Miz-om je oličenje midcard-a, no sa Edge-om sve poprima drugu dimenziju, pa imamo subjektivni osećaj bitnosti jednog meča. Bez nekog naročitog smisla, meč je bio najduži večeras, a sadržinski nije poprimio tu kategoriju o kojoj sam pričao. Ne bih mogao meč okarakterisati kao dosadan i spor. Mislim da je glavni problem siromašna sadržina i prilično nekonstantno sell-ovanje sa Edge-ove strane. Zbog famoznih povreda, Miz-ova meta je Edge-ovo levo koleno. U početku je to izgledalo prilično fluidno, no kada je Edge preuzeo kontrolu, prosto je “zaboravio” da sell-uje nogu i ponašao se kao da se ništa nije desilo. To ne bi bio toliko veliki problem, da se nije vratio toj istoj povredi pred kraj meča, bez ikakvog razloga. Svi smo očekivali da će Maryse da se uključi u meč i upravo to se desilo. Nakon promašenog “spear”-a, Maryse udara torbicom Edge-a u glavu. Miz to koristi i izvodi “skull crushing finale”, na šta Edge vrlo lagano kick-out-uje na dva. Nikad, ponavljam, nikad neću moći da shvatim kick-out-ovanje na finišer, koliko god on bezazleno izgledao, posebno u ovakvim mečevima. Veliki minus što se mene tiče. Nakon te kratke interakcije, pojavljuje se Beth Phoenix u svom najžešćem “super saiyan” izdanju. Maryse beži, to daje priliku Edge-u da se oporavi, radi “spear” i ćao, zdravo, vidimo se. Simpatičan meč, ali gledali smo jako bolje od Edge-a u poslednje vreme.

6/10

WWE RAW Women`s Title Match: Becky Lynch (c) vs. Liv Morgan

Mogao bih sada da budem sarkastičan i da se malo vratim u prošlost (prošla godina na primer), ali neću. WWE se, makar trenutno, trudi da napravi nove ženske main event-ere. Prošla godina ne ide tome u prilog, ali daću im “benefit of the doubt”. Današnja tema: Liv Morgan. Ne računajući “veliku četvorku”, rekao bih da je ona trenutno najpopularnija žena u promociji. Društvene mreže bukvalno eksplodiraju kad god ona ima meč, a i reakcija publike je bila prilično dobra. Slavan argument je uvek prisutan: nisu joj dali priliku. I evo, početak 2022 godine i tu priliku je konačno dobila. Da li je opravdala očekivanja? Ne, makar što se mene tiče. Od 2017 godine je na main roster-u, a od 2014 u WWE-u, a opet izgleda prilično zeleno. Verovatno ima do toga što nije imala dugačke/bitne mečeve, ali mislim da to nije validno opravdanje. Meč je bio toliko očiti carry job od strane Lynch, da je to neverovatno. Žena se u svakom trenutku trudila da Liv izgleda jako, da se to u par navrata graničilo sa oversell-om. Za ženu koja pretenduje da ima brz stil rvanja, ne može da bude ovako spora. Pričam očigledne stvari, no morao sam da naglasim. Ne bih njene poteze mogao da okarakterišem kao botch (možda onaj dropkick), ali nije izgledalo kako treba. S druge strane, nekoliko poteza je izgledalo poprilično dobro. Tu pre svega mislim na “sunset powerbomb”, no opet treba da se postavi pitanje koliko je to do Liv, a koliko do Becky. Odlične su bile na domenu psihologije. Aroganti superiorni heel protiv energičnog underdog babyface-a. Ništa što već nismo videli, ali formula u ovakvim situacijama donosi uspeh. Posebno bih pohvalio Becky što se tiče njene mimike. Kada nekoliko puta nije uspela da pin-uje Liv, delovalo je šokirano, zbunjeno i besno, sve u isto vreme. Svaka čast. Objektivno je postala najkvalitetnija žena na celom roster-u. Za kraj, čini mi se da je finiš botch-ovan. Prikazali su u video paketu da je Lynch prošli put pin-ovala Liv uz pomoć konopca, pa su probali to da ponovo rekreiraju. Problem je bio što je Lynch bila predaleko od konopca. Krenula je nogom, videla je da ne može i na kraju se meč završio clean pin-om. Naširoko se priča o tome kako je Liv favorit za osvajanje Rumble-a. Koliko je to mašta gledaoca, a koliko realnost, imaćemo prilike da vidimo već ovog meseca. Ipak, smatram da Liv mora pod hitno da se poboljša ako će zaista tako biti pozicionirana. Možda joj danas prosto nije bio dan.

7/10

WWE Title Fatal Five Way Match: Big E (c) vs. Brock Lesnar vs. Kevin Owens vs. Bobby Lashley vs. Seth Rollins

Čim je Brock izašao nakon šampiona, znao sam šta nam sleduje. Nadao sam se da se tako neće odigrati. Kao po običaju, WWE je šampion da vam najgore noćne more pretvori u realnost. Ne samo da je Brock Lesnar ponovo WWE šampion, već je pin-ovao šampiona (Big E-a). Pobogu, zašto? Imali su još trojicu u meču. Razumem da su Lashley-ja hteli da zaštite, ali šta je sa Owens-om i Rollins-om? Štetiće im ako prime pin? Je l to realan argument? Ne bih rekao. Još malo ću da pišem o tome, ali kasnije. Za sada, hajde da se fokusiramo na meč. Uprkos svim negativnim očekivanjima, meč je bio neverovatno zabavan. Spotfest spam finisher, ali mi se svidelo. Verovatno sam i ja poludeo. Owens i Rollins su pokrenuli svoju alijansu u pokušaju da zaustave dve najveće pretnje: Lashley-ja i Lesnar-a. Lesnar je sell-ovao kao lud. Bolje reći, kao kada zaista želi da ima dobar meč, a ne da dođe kod Vince-a po pare. Lashley je uradio Lesnar-u brutalan “spear” kroz ogradu, Lashley je prošao kroz komentatorski stol i pored toga su lepo iskoristili spot sa stepenicama. Stvarno dobro. Mislio sam, kako je krenulo, ovo će biti jedan zaista lep meč. Big E se vraća u ring. Radi svoj finišer nad Owens-om i Rollins-om, da bi se niotkuda pojavio Lesnar, odradio F5 i postao novi šampion. Probaću da nepristrasno ocenim meč, jer kao što možete da primetitet, nisam veliki fan odluke da Lesnar postane šampion, posebno što to nije bilo planirano. Meč mi se jako svideo. Dobar sprint, odličan upotreba ambijenta i pametno korišćeni finišer. Jedina zamerka je što je trebao da traje duže, ali već znamo koliko Lesnar mečevi obično traju. Za jedan Lesnar meč, ovo je bilo debelo iznad proseka, posebno zbog sell-ovanja.

8/10

Kada sam odlučio da odgledam ovaj PLV, nadao sam se da će to smanjiti konfuziju na minimum, a desilo se upravo suprotno. Dosta stvari se desilo, a približava nam se “road to WrestleMania”, pa evo nekih mojih pretpostavki. Imamo dve opcije. Prva je gašenje brand split-a, što bi podrazumevalo Lesnar vs. Reigns za jednu titulu, što važi i za ženske i tag titule. To je isto realna mogućnost, ali mislim da je prerano da tako nešto zaključimo. S druge strane, evo nekog mog fantasy booking-a. Do Manije, Lesnar drop-uje titulu Lashley-ju da bi nastavio svoj program sa Reigns-om za Universal titulu. Lashley se na Maniji bori protiv pobednika Rumble-a, gde pobednik Rumble-a osvaja titulu. Ko će to biti, niko ne zna, ali verujem da će to biti neko iz ovog meča ili Drew. Liv osvaja Rumble i dobija meč na Maniji. Phoenix i Edge idu protiv Maryse i Miz-a, takođe na Maniji. Ako zaista imaju neki long term booking, mislim da je to sada najrealnija opcija. Znajući WWE, ništa od toga se neće desiti. Šta vi mislite? Koja je sudbina titule i ko osvaja Rumble?

Ukupni utisak:

Sasvim solidan program. Ni jedan meč nije bio loš. Dva prosečna meča, sve ostalo iznad proseka. Prilično dobro kad pomislim o kojoj je promociji reč. Ponovo mi se probudila euforija za WWE. Neću biti negativan i iskreno se nadam da će potrajati makar do Manije. Koliko god bila imbecilna odluka da ubace Lesnar-a u meč i da pin-uje E-a, zainteresovali su me za sudbinu WWE titule. Jako me zanima i šta će biti sa Liv. Neću ništa da obećam, ali potrudiću se makar Rumble da odgledam, ako ne i nešto između. Još jednom, srećna nova godina svima.

7/10