A evo nam i recenzije druge noći koju je obilježio još jedan odličan meč. Mislim da drugi show nije bio toliko dobar kao prvi, no to su sitne razlike. Oba showa su imala po jedan odličan meč, jedino je prvi imao malo boljih mečeva u undercardu, no opet, RPW se pokazao kao puno boljim partnerom i suradnikom za New Japan nego što je to ROH. Jako sam zadovoljan viđenim.

Chris Brookes, Travis Banks & Kid Lykos vs. Hirooki Goto, YOSHI-HASHI & Gedo

Zabavan tag team meč. Početak i sredina mi baš i nisu bili nešto posebno dobri, ali od hot taga Gotoa pa na dalje je bilo stvarno dobre akcije. I drago mi je da su Banks i ekipa uzeli pobjedu, imaju dosta heata od publike i izgleda da su odlični negativci, barem sudeći po ovome meču. Sve skupa zabavno, vidno lošiji opening meč od prve večeri, ali ovo je ipak six man tag. **3/4

Toru Yano vs. Zack Gibson

Toru Yano meč i to je sve. Bilo je jako zanimljivo, kraj je bio posebno dobar. Naravno, in-ring kvalitete ovdje nisu bile dobre, ali to nije bilo niti bitno, Yano nas je kao uvijek nasmijao, publika je uživala i to je bitno. **

Josh Bodom vs. Rocky Romero

Inače nisam obožavatelj Romera kao singles wrestlera, mislim da je popunjeniji kad je u timu, ali ovaj meč mi se svidio. No, mislim da je za dobar dio toga bio zaslužan upravo Bodom koji je u isto vrijeme i fantastičan heel, ali isto tako potpuno iznenadi s nekim ludim potezima. Ovaj meč je sadržavao i klasične Romerove ‘bezbroj clotheslinea’ sekvence, ali sve skupa, bilo je vrlo zabavno. ***1/4

Tomohiro Ishii vs. Dave Mastiff

Ovaj meč nikako nije bio na razini one fantastične predstave koju su Lee i Ishii pružili noć ranije, ali je svejedno bio vraški zabavan meč. Ishii je opet stavljen u poziciju underdoga gdje je veći i snažniji Mastiff uglavnom bio u dominantnom položaju. Sve skupa, nekoliko impresivnih poteza s obje strane, stiff udarci i to je to. Nije odlično niti blizu toga, ali jako kvalitetno. ***1/4

RPW British Cruiserweight titula: Ryan Smile (c) vs. El Desperado

Dobar meč. Početak i posljednje minute su bile jako dobre. Sredina sa control segmentom El Desperada nije me se toliko dojmila, volio bih da je bila malo povezanija, ali od Smileovog povratka u meč pa sve do kraja meč je bio potpuno dobar. ***1/4

Tetsuya Naito & BUSHI vs. Keith Lee & Yuji Nagata

Zabavan tag team meč s uobičajenim prljavim taktikama Los Ingobernablesa i zabavnim povratcima Nagate i Leeja. Lee je opet impresionirao ovdje i podigao publike na noge u par navrata tako da me čak malo iznenadilo što je ovdje opet pretrpio pin i možda to nije bila najbolja odluka ali u redu. ***

Minoru Suzuki vs. Matt Riddle

Kako sam ljut zbog ovoga meča, to je strašno. Da objasnim situaciju, mogli smo dobiti tako fantastičan meč ovdje jer ovo uparivanje je strašno, izgledalo je baš kao da njih dvojica se odlično stapaju i mogu proizvesti itekako dobar meč. I što oni naprave? Standardan Suzuki meč. A pod tome mislim upad El Desperada, ref bump i sve ostalo što dolazi u paketu. I mislim da su imali vrlo dobar meč koji je prelazio u odličan. I onako, mislio sam da neće biti tolikog uplitanja Desperada i da je ono što se dogodilo na početku trajalo kratko i preko toga sam mogao prijeći. Ali se onda dogodio ref bump i Desperado je opet ušao. To mi je tako upropastilo meč. Čak niti izvan Japana nisu mogli dati Suzukiju da odradi čist meč i da napokon imamo nekog njegovog dobrog materijala. Riddle je bio sjajan ovdje, ali to nije puno pomoglo. Ovo je tako lagano moglo biti odlično, ali eto, ipak su se odlučili ne dati im potrebne uvjete za to. ***

RPW British Heavyweight titula: Zack Sabre Jr (c) vs. Will Ospreay

Potpuno sam iznenađen direkcijom kojom je otišao ovaj meč. Nekada znam očekivati previše od mečeva ove dvojice i onda kad meč završi budem razočaran. Tako da sam ovdje očekivao nekakav spotfest koji će biti…zabavan, ali neće biti baš odličan. No, ovo je bilo fantastično jer su otišli u nekom totalno drugom smjeru. Ispričali su priču da se znaju veoma dobro i kontrirali su sve moguće u meču. Ja ne znam je li ijedan od njih zaredao onako tri poštena poteza za redom kako to inače znaju jer svaki njihov pokušaj povezivanja poteza je bio prekinut kontrom onog drugog. I to mi se svidjelo. Sviđa mi se kada imaju tako kreativne i inovativne kontre koje ne viđamo često u njihovim, ali i nekim drugim mečevima. Agresivnost i frustriranost su sjajno prikazani, najprije je Ospreay bio taj koji je bio izmoren i za kojeg se činilo da nema apsolutno nikakve šanse za pobjedu, a onda su se uloge pri kraju malo zamijenile. Sve skupa, bilo je fantastično, pogledajte ovo svakako. ****1/2