ROH/NJPW G1 Supercard recenzija

ROH i NJPW odlučili su za vrijeme WrestleMania vikenda održati zajednički show i to čak u Madison Square Gardenu, a evo i recenzija tog showa.

Jeff Cobb (c) vs. Will Ospreay (c) – Meč za ROH TV titulu i Never Openweight titulu

Izvrstan način za otvoriti show i jer imamo dva izvrsna hrvača koji sasvim sigurno imaju dobru kemiju. Jako dobro odrađen meč koji je bio odrađen na osnovu kombinacije letačkih i snagatorskih poteza, što je uvijek jako zanimljivo za gledati. Malo je sredina bila isprazna i tu su mogli biti više eksplozivniji, ali u završetku su digli publiku na noge s par sjajnih nearfallova (na onaj Ospreyov cutter pogotovo), a to je ono što početni meč treba napraviti. ***1/2

Dalton Castle vs. Rush

Ne pratim ROH, ali što nije Castle jedan od glavnih tamo i jedan od onih koji još donekle drži tu kompaniju na životu? Valjda znaju što rade s ovim. Ali da je za Rusha ovo dobro, definitivno je. NR

Mayu Iwatani (c) vs. Kelly Klein – ROH Women of Honor titula

Grozan meč, ali apsolutno grozan meč. Nula strukture, a valjda i nula želje da se postigne nešto više od lošeg meča. Klein treba gledati s 2x brzinom videa jer ovo je prestrašno. DUD

Bully Ray, Shane Taylor & Silas Young vs. Flip Gordon & Lifeblood (Juice Robinson & Mark Haskins) – Street Fight

Ako ništa drugo, barem nismo morali gledati singles meč Bullyja Raya. No svejedno, ovaj meč je bio na sve strane. Nije mi se svidio nikako. Previše toga nebitnoga i previše se toga vrjetlo oko dosadnog Raya. 15 minuta je bilo puno previše za ovaj meč. *

Taiji Ishimori (c) vs. Bandido vs. Dragon Lee – IWGP Junior Heavyweight titula

Devet minuta čiste akcije je učinilo ovo jako dobrim mečom, ali da su dobili još bar 3-4 minute to bi onda bio možda i odličan meč. Ovako su ostali malo zakinuti minutažom, što možda možemo zahvaliti stvarima koje su se desile prije ovog meča, a to uglavnom mislim na ovaj street fight meč koji je uzeo puno previše vremena. Promjenu prvaka iskreno nisam očekivao, ali ne mogu reći da je odluka loša jer je Dragon Lee definitivno osvježavajuće lice kada je u pitanju ova titula i bit će zanimljivo vidjeti koliko će ju dugo držati. Nadam se uskoro nekom singles meču između njega i Ishimorija koji će dobiti 15 minuta. ***3/4

Guerrillas Of Destiny (c) vs. Villain Enterprises (Brody King & PCO) (c) vs. Los Ingobernables de Japon (EVIL & SANADA) vs. The Briscoes – Meč za IWGP i ROH Tag Team titule

Dosadnjikav meč. Bilo je dobrih poteza i letenja, ali akcija nije bila nekako konstantna, a mogla je biti jer je ovo trajalo tek nekih 9 minuta, nego je sve bilo razvodnjeno. Daleko najbolji potez meča bio je onaj Powerbomb GOD-a na PCO-u iz ringa na pod. Brutalno je izgledalo. Što se tiče pobjednika, naravno da uvijek navijam za LIJ prije nego za GOD i nije mi baš najviše drago jer su Tonga i Loa sad dvostruki prvaci, ali što je tu je. **1/2

Zack Sabre Jr. (c) vs. Hiroshi Tanahashi – RevPro British Heavyweight titula

Ništa posebno meč, u 15 minuta dogodilo se par dobrih stvari kao što je borba s Dragon Screwom i to što se Tana par puta pretvorio u Sabrea pa odradio koju njegovu foru. No, iako je bilo očekivano da će Sabre pobijediti jer je nemoguće povjerovati da će Tana biti glavni prvak u RPW-u, ovo je velika pobjeda za njega, pogotovo što je dobio čisto i natjeravši Tanahashija da tapka. **3/4

Tetsuya Naito (c) vs. Kota Ibushi – IWGP Intercontinental titula

Ovo je otprilike to što biste očekivali od njih dvojice i što ste zapravo navikli dobivati svaki puta, a to je ništa manje nego odličan meč. Nije ovo njihov najbolji nastup vjerojatno, ali je svejedno daleko najbolja stvar na showu do sada koja je uvelike pomogla da show dobije bar neku kvalitetu jer do sada nije bio dobar. Što se tiče pobjednika, iako mi je žao što Naito nikako da dobije taj jedan pošten i dugačak reign s nekom titulom (ovaj je trajao tek 3 mjeseca), toliko mi je i drago što je Ibushi napokon ugrabio ovu titulu jer to apsolutno zaslužuje. Fantastičan trenutak. ****1/4

Jay Lethal (c) vs Matt Taven vs Marty Scurll – 3-way Ladder meč za ROH World titulu

Zabavan spotfest koji je trajao otprilike 7-8 minuta previše, ne znam zašto su se odlučili dati im ovoliko minutažu, možda jer su htjeli napraviti neki epski klasik budući da je ovo za glavnu titulu, ali bolje da su išli na način da uguraju sve ovo što su napravili u nešto manje 20 minuta. Nekada je ovaj meč djelovao kao da je onaj klasični ROH gimmick spotfest gdje samo rade stvari bez neke pretjerane povezanosti, no bilo je dobrih bumpova, što je je. Taven je uzeo titulu, što se meni osobno ne sviđa, mada mi se nitko od ovih troje ne sviđa i kako god da je bilo ja ne bih bio potpuno zadovoljan. Tavena ne volim, Lethal mi je Bobby Lashley dosadan, a Scurll mi u zadnje vrijeme sa svojim kerefekama ide na živce, no na sreću njih u ovom meču nije bilo toliko da mi unište bilo kakav interes za isti. ***1/2

Jay White (c) vs Kazuchika Okada – IWGP Heavyweight titula

Možda malo i razočaravajuć meč. Nisam očekivao neki instant klasik, ali kad imaš meč od 30+ minuta i kada ti samo zadnje dvije minute budu vrhunske, onda je to problem. Meni nije problem spor početak kada je u pitanju dug meč, to je recimo bio slučaj u Gargano/Cole meču od prije dva dana, ali kad je već prošla druga trećina meča, a on još nije u punoj brzini, to onda baš i ne valja. Publika je isto bila tiha većinu vremena, uglavnom su reagirali na Okadine pokušaje Rainmakera i na poneke ostale signature poteze. Daleko od toga da je meč generalno bio loš, bio je dobar, ali za main event ovakvog showa očekuje se ipak malo više. Što se stavljanja titule na Okadu tiče, nije da imam neki problem s tim, budući da nisam najveći Whiteov obožavatelj, tako da mi je sasvim svejedno što je Okada uzeo. ***1/2

Ukupni dojam: Nisam imao velika očekivanja s obzirom da card zapravo i nije bio nešto posebno, ali ovo je čak i nešto niže od tih postavljenih očekivanja. ROH mečevi su svakako bili najgori dijelovi showa i najviše su zaslužni za generalno ne baš tako dobar dojam o showu, ali tek jedan odličan meč je možda premalo za jedan ovakav show.

About the Author

Alen Butumović
Dugogodišnji urednik ProHrvanja koji prati svašta pomalo, od Japana i WWE-a pa sve do određenih indy kompanija.

Be the first to comment on "ROH/NJPW G1 Supercard recenzija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com