U jako kratkoj pauzi koju imam između gledanje svega i svačega (za vikend je rezervisan Full Gear i Power Stuggle), odlučih da odgledam jednu epizodu NXT-ja. Nisam davno, pa s obzirom da je ovo specijal, rekoh da vidim kako teče biznis. Dobar deo stvari je „hit or miss“ i bilo je na granici između cringe i genijalno. Ne razumem zašto nam je bio potreban „guest host“ u vidu Shotzi Blackheart. Ovo je klasičan primer zašto ne možete tek tako nekome da pokažete profesionalno rvanje jer je izgledalo prilično debilno. Zavijala je, kezila se i dva puta „odlučila“ koji ćemo meć imati. Prvo zavijanje se desilo sa prvim mečom.

WWE NXT North American Title Devil’s Playground Match: Damian Priest (c) vs. Johnny Gargano

Fensi ime za Falls Count Anywhere. Mnogo zabavan i dobar meč. Priest je imao jako lep guitar solo ulazak. Krenuli su odmah žestoko sa različitim „tehnikama“ kako pobediti meč. Oko ringa je bila prilično zabavno, ali još bolje je bilo kada su otišli u backstage. Tu su se još malo rvali i popeli na ulaznu skelu. Gađali su se stolicama, kantama i čime još ne, dok se nije pojavio naš drug Ghostface. Udario je Priest-a šipkom i dodao Gargano-u nadgrobni spomenik. Johnny je naravno to iskoristio, tresnuo Priest-a spomenikom da bi on pao sa skele. Posle toga Johnny, logično, odnosi pobedu. Koliko god da mi se meč svideo, ne mogu da ne prokomentarišem kako WWE konstantno sebe stavlja u ovakve pat pozicije i NXT nije isključen iz toga. Shvatam da Gargano nije smeo da izgubi, ali ne sviđa mi se ni što je Priest ovako završio svoj run sa titulom. Jako kvalitetan početni meč.

9/10

Santos Escobar vs. Jake Atlas

Malo duži squash. Lepa je bila Atlas-ova odbrana tih pola minuta ili koliko god da je već imao. Escobar-ovi pajtosi su naravno učestvovali u ovome, stavili su mu nogu na rope kad je izgledalo da će da izgubi (iako je ovo bio non title meč) i dovoljno su mu odvukli pažnju da Escobar odnese pobedu. Trebaju nešto da rade sa ovim pojasom, ako su ga već napravili. Escobar ima potencijal svakako, ali mislim da ga lik koji tumači mnogo koči da prikaže svoj puni potencijal. Treba mu neki lepi feud da bi se u potpunosti lansirao.

4/10

Dexter Lumis vs. Cameron Grimes

Pola meča cinematic, pola u ringu. Da nije bilo tog dela u ringu mislim da bi ovo bilo mnogo bolje. Nebitno, Grimes dolazi u Lumis-ovu kuću sav naplašen, tu ga napadaju nekolicina zombija i naravno Lumis. Mnogo dobar trenutak je bio kada se zaključao u kupatilo od Lumis-a i video kako se neka žena tušira. Sav euforičan, vratio se u svoju staru personu, da bi shvatio da je to ipak zombi. Odlučivši da neće više da se igra, beži iz kuće i vraća se u ring (nije baš bilo odmah, imali smo ceo meč između). Lumis ga prati sa svojim kolegama zombijima. Jako kratko je trajao ovaj deo u ringu, zombiji su bili sa svih strana, a Lumis u sredini. Probao je nešto da uradi, ali naravno nije uspelo i Lumis odnosi pobedu sa „sleeper“-om. Kada se sve sabere i oduzme, ovo je bio squash koji je trajao 12 minuta. Pored toga, mnogo je bio cringe za moj ukus, ali mnogo. Fora sad bih voleo da vidim kako bi zaista izgledao horor cinematic meč bez svih ovih PG zezancija. Mislim da bi moglo da bude jako dobro. Najlošiji „pravi“ meč na card-u.

6/10

Rhea Ripley vs. Raquel Gonzalez

Još sam kao neki kreten bio ubeđen da Raquel nije nešto preterano dobra u ringu. Iznenađujuće dobar meč. Bio je više „hard hitting“ nego što sam očekivao. Ni najmanje se ni jedna ni druga nisu štedele. Raquel je išla na čistu snagu, dok je Rhea bila malo taktičnija. Rhea je imala jedan lep „inverted cloverleaf“ negde pri sredine meča. Da ne dužim previše, ovo je zaista bilo sjajno. Interesuje me šta će dalje da se dešava sa Rhea-om sada kada je završila taj mini feud.

8/10

Promo Time

Kao što znamo od prethodne nedelje, Pat nam se vratio i ima svoju novu heel grupaciju. Pridružio im se ove nedelje i Pete Dunne (malo je falilo da ga ne prepoznam koliko je smršao). Napali su svi zajedno Kyle-a i pretpostavljam da nam sledi neki novi feud izmešu Undisputed Era-e i ove četvorice. Ciampa je imao jedan kraći promo, gde priča kako hoće da se vratim u main event scenu i počinje taj put sledeće nedelje. I na kraju. Koliko god bio protivnik te konstantne pljuvačine mrtvog WCW-a tj. sve što su uradili je bilo očajno, ovaj promo je blago rečeno bio genijalan. Neću ništa da pričam, odgledajte.

WWE NXT Women’s Title Tables, Ladders and Scares Match: Io Shirai (c) vs. Candice LeRae

Ovo je taj cringe o kome sam pričao. Samo pogledajte naziv meča i sve će vam biti jasno. Da ponovo prevedem klasičan ladder meč gde neko mora da spusti titulu. Scares momenat je bio jedino kada je Cancide iz vreće izvadila veštače delove tela (?) i onda je Io nju udarala tom veštačkom rukom (?). Potpuno nepotrebno, ali barem je trajalo kratko. Malo mi je bilo previše što sam u manje od dva sata gledao čak dva no dq meča za titulu, ali ni ovaj ni najmanje nije razočarao. Bilo je tu i tamo „upitnih“ odluka, posebno kada je negde pri sredini meča kada je Io kao klasičan babyface idiot sama sebe naudila, ali ništa preterano. Najveći akcenat je ovde bio naravno na merdevinama i pred kraj me je meč oduševio. Uključio se ovde i Ghostface, ali inkarnacija transfera blama u vidu Shotzi ga je zaustavila (?). Pred kraj je Io gurnula Candice sa merdevina, da bi ova direktno leđima pala na merdevine. Mnogo je delovalo opasno i čak sam sumnjao da se povredila, ali koliko sam video sve je okej. Nisam prevelii fan toga što je Io šampion, nema ni najmanje harizmu. I nije joj opravdanje što ne zna engleski, pogledajte šta je Shinsuke radio dok je bio u NXT-ju. Svakako još jedan jako kvalitetan meč.

9/10

Ukupni utisak: Kada se sve uzme u obzir, ovo je najbolja epizoda NXT-ja koju sam gledao u životu. Dva fenomenalna meča za titulu, jedan impresivan ženski meč i dva poptuno nebitna segmenta/meča. Promo materijal je bio sasvim solidan, posebno Drake/Killian i sve u svemu sam uživao. Samo da nije bilo Shotzi, ovo bi verovatno imalo i moj najveći rejting.

10/10