Evo i treće večeri prestižnog NJPW turnira G1 Climax. Ponovo se vraćamo A bloku i moram da priznam da je ovo do sada bilo najslabije veče. Sve se svodilo na neki prosek (čak i ispod proseka), dok su poslednja dva meča bila prilično solidna. Mislim da je ovde najveći problem bio loš raspored rvača.

Shingo Takagi vs. Jeff Cobb

Prilično prosečan meč od obojice. Očekivao sam malo više rvanja. Dobili smo klasičan big guy vs. big guy meč sa principom „ko će prvi da padne“. Dok je NJPW imao jako kvalitetne mečeve sa ovim „hard hitting“ stilom (tu pre svega mislim na SHO/Shingo, Despy/Shingo i Suzuki/Nagata), ovde nije bilo mnogo emocije. Jako malo poteza smo imali prilike ovde da vidimo i uglavnom se sve sveodilo na „shoulder tackle“ i „chop“ varijantu, nisam previše uživao. Završnica je bila solidna kada je Cobb preuzeo vođstvo i njegova, sada već legendarna, serija „suplex“-a. Imao sam utisak da je i Shingo previše „sell“-ovao neke prilično prosečne poteze, pa je povremeno to izgledalo pomalo smešno. Pristojan meč od obojice, iako sam očekivao više.

6/10

Yujiro Takahashi vs. Kazuchika Okada

Ovo je baš bilo loše. Ovakav meč (ujedno ni Yujiro) ne treba da budu na ovom turniru. Mogao bih poseban tekst da napišem o tome šta mislim da se dešava sa Okada-om, ali za sada je najveći problem manjak truda. Dok ovo protiv Yujiro-a mogu nekako da progutam, nonšalantnost u meču sa Ibushi-jem me još uvek boli. Meč je bio spor, dosadan i prilično loš. Ne znam zaista da li Yujiro ume da uradi bilo koji potez sem „ujeda“ (a ni to nije potez). Okada je bio u čuvenoj kombinaciji „tombstone“/“cobra clutch“ i na to se svodio ceo meč. Imali smo malo i rvanja van ring-a što je bila lepa promena ambijenta, ali ništa nije uradilo za sam meč. Nadam se da će Okada da se „vrati“ do kraja ovog turnira jer ako se ovako nastavi, ne vidim poentu njegovog učešća.

3/10

Minoru Suzuki vs. Taichi

Ovaj i sledeći meč su uspeli da nam ispričaju najbolju priču. Kada se sukobe pripadnici istog „klana“ uvek znate da možete svašta da očekujete. Iako ovo nije bio najbolji meč na svetu (pa ak ni na card-u), apsolutno je desilo sve što sam očekivao. Ne moram da napominjem da su Suzuki i Taichi dva najkonzistentna rvača ove godine. Počelo je maltene odmah i sve vreme je bilo zabavno. Nakon relativno brzog ref bumpa, sukob se nastavio ispred ring-a i svašta smo imali prilike da vidimo. Od korišćenja stolica, kablova, pa čak i Taichi-jevog mikrofona. Kada su se vratili u ring, meč se malo usporio i tu je Taichi vrlo lepo izgledao. Kada se Suzuki odluči da neko izgleda kao zvezda to će i da se obistini. Lepo ispričan priča, iako nije bilo mnogo rvanja i poteza. Slično kao i prvi meč, s tim da ni najmanje ovo nije bilo dosadno i u potpunosti je ispunilo moja očekivanja.

7/10

Tomohiro Ishii vs. Will Ospreay

Još jednom ću da ponovim. Ishii može da izvuče fenomenalan meč s kim god, kad god i kako god. Kao što sam rekao i za meč sa Suzuki-jem prvog dana turnira, ovo je bio još jedan neočekivani MOTN. Na kraju će da ispadne da ću najviše da se radujem Ishii-jevim mečevima. Sve je ovde lepo skockano i ispričano. Od Ishii-jevog „brawl“ stila preko „chop“-ova do Ospreay-ovog „high flying“-a. Ovde se pokazalo da nije sve u „high flying“-u već u sposobnosti adaptacije. Nisam imao prilike da gledam Ospreay-a u ovakvom abijentu, ali svakako Ishii zna da izvuče najbolje iz svakog. Fenomenalan meč i iskrena preporuka od mene.

9/10

Kota Ibushi vs. Jay White

I za kraj još jedno blago razočarenje. Napominjem blago jer sam uvek na ivici da li da se radujem White-ovim mečevima ili ne. Treba tu da se uzme u obzir da će ovo da bude klasičan BC meč u svakom smislu te reči (kao EVIL u B bloku). Tu dolazi jedno veliko ali, koje podrazumeva da se Ibushi u, sada već dva meča, ponaša kao da je u main event-u WK. Bolju psihologiju je imao meč White/Shingo, ali ovo je za nijansu bio bolji meč (pre svega zbog Ibushi-ja). Na momente je bilo strašno dosadno, jer znate šta možete očekivati. Ref bump (ili nešto slično tome), Gedo, low blow. Najveći akcenat je stavljen na Ibushi-jevom kolenu na kome je skoro ceo meč White „radio“. I to su moram da priznam bili najdosadniji aspekti ovog meča i zbog toga malkice pada u mojim očima. Kao što rekoh Ibushi je ovde bio fenomalan, ali kada uzmemo u obzir i poprilično jadnu završnicu, ne mogu da kažem da sam u potpunosti uživo. Jako kvalitetan meč, ali priličan mediokritet što se obojice tiče.

8/10