NJPW G1 Climax 30 – dan 18 recenzija

Toru Yano vs. YOSHI-HASHI

Danilo Otašević: Šta ga znam, meni je ovo bilo previše predvidljivo. Moram da priznam da je momenat kad je HASHI izvadio selotejp bio prilično zabavan, ali ništa mnogo više od toga. Obojica su (svako na svoj unikatan način) imali jako dobar G1. Kao što sam u više navrata rekao, voleo bih da vidim HASHI-ja sa NEVER pojasom.

5/10

Ivan Sučić: Moglo je biti malo kraće, tj. slobodno su mogli izbaciti ‘clean fight’ djelove, ali bar nije bilo dosadno kao Kenta/Yano meč. Yoshi je pokazao volju da se spusti na Yanovu razinu i očekivano skupio drugu pobjedu u turniru. Neću im puno zamjeriti pomalo slab zadnji meč jer obojica su imali solidan turnir, zapravo Yoshi je za svoje standarde imao odličan turnir. Baš me zanima što će biti s ovom KOPW titulom nakon G1-a.

Juice Robinson vs. Hirooki Goto

Danilo Otašević: Verovatno su se isključili pred kraj turnira (iako su obojica bili solidni, posebno Juice), ali očekivao sam mnogo više od ovog meča. Svodilo se na Robinson-a koji konstantno radi na Goto-ovoj ruci. Ne mogu da budem preveliki fan toga, kada je skoro u svakom meču prisutno. S druge strane Goto je pružio prilično veliki otpor. Publika je u potpunosti bila uključena što je ujedno i Robinson-ov najveći talenat. „Left hand of god“, „pulp friction“, „cannonball“ i jako lep „superplex“. Školski primer solidnog Juice meča. Nije postojao taj „it“ faktor koji je bio prisutan u nekim drugim mečevima na ovom turniru, ali ovo je po mom mišljenju najveća Robinson-ova pobeda ove godine. Solidno.

7/10

Ivan Sučić: Nisu izmišljali toplu vodu, držali su se onoga što znaju najbolje i odradili jedan sasvim solidan meč. Solidan storytelling gdje se obojica odbijaju predati iako je zadnji dan i ispali su iz turnira. Juice lovi osobni rekord od 10 bodova, Goto jednostavno nije u stanju hrvati bez da ostavi 100%  u ringu. Dobra eskalacija poteza. Mislim da sam već jednom rekao ali vrijedi ponoviti, Robinsonov superplex djeluje opasniji od većine poteza koji se mogu vidjeti primjerice u jednom Young Bucks spotfestu, primarno jer je majstor strukturiranja meča i upravljanja publikom. Juice očekivano uzima pobjedu da bi i završio s 10 bodova. Dotaknuti ću se i toga da Juice treba novi finisher, pulp friction redovito izgleda jako traljavo, najbolji primjer u ovom meču gdje se Goto bacio naprijed prekasno.

Hiroshi Tanahashi vs. Zack Sabre Jr.

Danilo Otašević: Čak i da izuzmemo taj istorijat koja obojica imaju (posebno u ovoj godini), ovo je bilo maestralno. Iako tehnički mečevi nisu nešto za šta sam preterano zainteresovan, ovo je bilo prilično kvalitetno. Nisam upoznat sa svim zahvatima koje smo imali prilike ovde da gledamo, pa neću ni da komentarišem, ali nivo counter-a je bio van ovog sveta. To je možda i jedina i najveća mana. Sve se svodilo na counter-e i koji je sledeći potez. Verovatno će nekome ovo da bude MOTN, meni je bilo jako zabavno, ali ipak ne MOTN.

9/10

Ivan Sučić: Ni uz najbolju volju i ogroman trud Tanahashi vjerojatno ne bi mogao odraditi loš meč. Za ovo nisam imao posebno interesa, usprkos implikacijama za tag titule. Srećom Ace je ipak Ace, uvukli su me u meč i na kraju sam bio na rubu stolice za svaki nearfall. Tanahashi je odlučio pokušati parirati ZSJ-u u tehničkom hrvanju, i donekle ga je išlo, ali je jaz u tom aspektu ipak bio prevelik. Na kraju Tana uzima meč najviše na srce i iskustvo, dovoljno dugo u ringu da zna izabrati savršen trenutak za roll up i pobjedu. Maestralno, MOTN. Ne sumnjam da nas, u slučaju da Ibushi ne osvoji G1 (a valjda neće) čeka revanš za tag titule između Golden Acesa i Dangerous Tekkersa.

KENTA vs. Tetsuya Naito

Danilo Otašević: Živ sam se smorio gledajući ovo, a što je najstrašnije radovao sam se ovom meču. Njihov prethodni susret je bio jako kvalitetan i s obzirom na sve okolnosti mislio sam da će da bude makar približno dobar, ali njet. Kao da nismo gledali iste učesnike iz februara meseca ove godine. Sporo, dosadno, bez mnogo poteza. Jasan pristup KENTA-e kada ide protiv bilo koga drugog, ali ovde to nije trebao da bude slučaj. Isforsirano je bilo, očekivao sam da će Naito da izgubi, ali onda zaista nije bilo potrebe da meč traje skoro dvadeset minuta. Ovakvu priču (posebno sa roll up pin-om) su mogli da ispričaju za mnogo, mnogo, mnogo manje vremena. Razočarenje. I to veliko.

6/10

Ivan Sučić: Ne znam je li do mene, da mi se jednostavno nije gledalo ovakvo nešto, ili je do meča. Bilo mi je predvidljivo, dobrim dijelom sporo (ali u lošem smislu)  i što je najgore, dosadno. Imam dojam da sve do negdje 10 minute nisu radili ništa nego tratili vrijeme, a sve do 15 nisu radili ništa zanimljivo. Zatim je samo krenulo ispucavanje signature poteza, i onda očekivana pobjeda Kente da bi izbacili Naita i da main event bude zanimljiviji. Falilo je drame, falilo je nekakve priče. Nisam stekao dojam da se Naito bori da preživi u turniru, stekao sam dojam da mu se uopće ne hrva danas. Ne kažem da su morali imati nekakav potencijalni MOTY, ali definitivno sam očekivao više od duplog prvaka. Da pokuša podignuti Kentu na svoju razinu, a ne da se spusti na njegovu.

SANADA vs. EVIL

Danilo Otašević: Nismo toliko dugo čekali ovaj meč, ali je tako izgledalo. Bivši tag partneri se sukobljavaju od EVIL-ovog heel turn-a i ova priča je bila jako dobro. Čak bih se usudio i da kažem najbolji EVIL meč od kada je turn-ao. Bilo je tu i tamo nekih nelogičnosti (tipa zašto se Hiromu uključio sad, a nije na Naito-ov meč kada ga je KENTA tresnuo koferom u glavu) i jako mali arsenal poteza sa EVIL-ove strane (darkness falls, everything is evil, scorpion death lock i tu i tako neki magic killer), ali je SANADA izgledao perfektno. Nisam čak ni imao utisak da on toliko unapređuje tok meča, kao što je to i bio slučaj. Sve u svemu jako „feel good“ momenat što se fanova L.I.J. tiče. I ja tu spadam, tako da je ovo moj MOTN.

9/10

Ivan Sučić: O ovom meču imam dva mišljenja koja su u potpunom konfliktu. Prvo je razočarenje. Priželjkivao sam makljažu dvoje ljudi koji su sve donedavno bili braća. Četiri godine skupa u timu, dva IWGP tag team reigna, 3 NEVER 6-man reigna, dva World Tag Leaguea osvojena. Sada su u meču gdje SANADA ima priliku osvetiti se Evilu i ući u borbu za prvu ikad singles krunu nakon katastrofalnog početka u turniru, a EVIL ima priliku ne samo dokazati još jednom da nije pogriješio što je napustio LIJ, nego i potencijalno uzurpirati mjesto na čelu Bullet Cluba u procesu. Nisam dobio tu makljažu. Dapače, više je Hiromu pokazao ikakav animozitet prema Evilu nego Sanada. Što jesam dobio je bio prilično formulaičan NJPW slow burn main event. Umjesto Evila je mogao biti bilo koji drugi heel u kompaniji i ne bi bila neka razlika. Srećom NJPW je tu formulu doveo do savršenstva i ovo je bio vraški zabavan main event, ne odmaže ni to što je Evil sve bolji u svojoj novoj ulozi dok je Sanada jak u ringu i bez da se trudi. Lijepih poteza nije falilo, zabavna uplitanja Togoa i Hiromua, underdog Sanada koji usprkos svemu izvlači pobjedu zadnjim snagama. Publika ultra vruća tokom cijelog meča. Ali ne mogu se riješiti dojma da su mogli i morali još bolje.

Be the first to comment on "NJPW G1 Climax 30 – dan 18 recenzija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*