NJPW G1 Climax 30 – dan 17 recenzija

Yujiro Takahashi vs. Jeff Cobb

Danilo Otašević: Bilo je za očekivati da će Yujiro da ostvari makar jednu pobedu na turniru, ali nisam verovao protiv koga će to da se desi. Cobb je svakako bio mnogo ubedljiviji nego Yujiro (logično), ali je uspeo da ispromaši dobar deo svojih poteza. S druge strane Yujiro je ispucao cela tri poteza koja zna („fisherman buster“, „olympic slam“ i „pimp juice“). Niko ne može da kaže da je ovo bio dobar meč, ali shodno celoj situaciji, moram da kažem da je ovo bilo pristojno. Malo mi je niži kriterijum što se ocenjivanja Yujiro-a tiče, pa je verovatno ovo malo previsoka ocena.

5/10

Ivan Sučić: Jednom riječju predvidljivo. Rezultat predvidljiv jer nije bilo ikakve šanse da Yujiro završi turnir s 0-9 rekordom. Predvidljivo u ringu jer su i puno, puno bolji hrvači od Cobba mučili se išta izvuči iz Yujira. Jedina pozitivna stvar koju mogu reći o ovom meču je da u njemu možete naučiti koji je Yujirov finisher.

Minoru Suzuki vs. Shingo Takagi

Danilo Otašević: Znatno slabije nego njihov meča za NEVER titulu, ali svakako dobro. Obojica su stvoreni da imaju kvalitetne mečeve ovog tipa i to je to. Nema tu šta puno da se doda. Nismo imali prilike ovde da gledamo mnogo klasičnih poteza, već je ovo bilo na granici da izgleda kao tuča (kao i svi kvalitetni Suzuki mečevi). Kvalitetan meč i vidi se ta doza entuzijazma kad se nađu zajedno u ring-u.

8/10

Ivan Sučić: Slabije od njihovog prošlog susreta, ali to je i za očekivati s obzirom na okolnosti. Niti je za titulu, niti je za opstanak u turniru, osjetno je falilo nekakve dodatne drame. Svejedno su pružili jednu solidnu makljažu u Suzukijevom stilu s dobrim odabirom pobjednika jer najvjerojatnije dobivamo rubber meč za NEVER titulu na nekom kasnijem događaju.

Kazuchika Okada vs. Will Ospreay

Danilo Otašević: Au. Još uvek sam u šoku. Ovo je bio jedan od najneočekivanijih heel turn-ova koje sam imao prilike u životu da vidim. Ospreay je, logično, ubrzo Okada-u i u tim momentima smo imali prilike da gledamo starog dobrog Okada-u. Ipak, previše je forsirao „cobra clutch“ čak i u ovom meču. Nivo counter-a je ovde bio spektakularan, ali je zbog već spomenutog problema blago pao u mojim očima. Šta se dalje dešava posle ovog meča? Ne znam, ali sam svakako navučen. Rekao bih da je ovo drugi najbolji Okada meč na turniru (posle Okada/Shingo) i najbolji Ospreay-ov meč na turniru. Ovaj i sledeća dva meča bi trebalo da odgledate.

9/10

Ivan Sučić: Meč je patio zbog Okadinog forsiranja cobra clutcha, mislim da bi bolja priča za meč bila da ga je Ospreay gurnuo do samog kraja i da se ipak mora osloniti na rainmaker. Svejedno je ovo bilo odlično, vjerojatno najbolji meč Willa u turniru. Ali sve je to nebitno. Heel turn Ospreaya pri kraju i nakon meča je bio savršeno odrađen. Nije djelovalo forsirano, pričom do meča i kroz meč su ga savršeno postavili. Bilo je toliko efektivno da sam čak, možda prvi put u životu, bio sretan što vidim Beu Priestley. Ponovni debi Oke koji se napokon vraća s ekskurzije kao šlag na kraju, kad sam ga vidio imao sam čisti mark out moment. Gedo je genijalac.

Taichi vs. Kota Ibushi

Danilo Otašević: Dvadeset minuta kvalitetnih šuteva. I to je to. Imam veliki problem kako da ocenim ovaj meč, ali priču i psihologiju koju su uspeli da izvedu ovim mečom (da ne pričam o inovativnosti) je nešto izvan ovog sveta. Meni je lično ovo bilo maestralno, iako mi je odmah jasno zašto se nekome ovo neće svideti. Taichi je, sa povremenim vraćanjem na staru personu, skoro u potpunosti bio face u ovom turniru (pre svega tu mislim na meč Ishii/Taichi) i voleo bih da ga vidim u takvom ambijentu. Neverovatno.

9/10

Ivan Sučić: Imali su dva poteza u cijelom meču koji nisu bili varijacija udarca nogom. Prvi je bio Taichiev pokušaj backdropa koji je odmah kontriran udarcem nogom, drugi je bio kad je Ibushi pinnao Taichia za pobjedu nakon što ga je udario nogom. 11/10.

Tomohiro Ishii vs. Jay White

Danilo Otašević: Sa ovim mečom se Ishii cementirao kao moj MVP turnira i rekao bih da je ušao u uži izbor za kečera godina. Verovao sam da će ovo da bude dobro, ali ovako dobro ni u ludilu. Od prvog do poslednjeg trenutka sam uživao i kako je meč odmicao, tako je bio sve bolji i bolji. Verovatno sam najviše uživao u tome što je Ishii imao odgovor na skoro sve White-ove trikove i provokacije, a odgovo je to što je Tomohiro Ishii. White je morao da preuzme tu personu koja se od njega očekivala, da bi savladao Ishii-ja i to mu sasvim logično nije uspelo. Nisu pomogle intervencije od Gedo-a, fokus na Ishii-jevoj nozi pa čak ni low blow. Tražim reči u vokabularu da bih opisao ovo i ne ide mi. Još jednom samo mogu da kažem „perfection“. Uži kandidat za MOTY što se mene tiče.

11/10

Ivan Sučić: Jer sam apsolutna budala pomislio sam da će dva od najboljih hrvača današnjice teško parirat s prijašnja dva meča. Ne samo da su im parirali nego su ih debelo nadišli. Od prve do zadnje sekunde je bilo savršeno. Ne samo MOTN nego i meč kojeg će teško išta nadić, najvjerojatnije MOTY.

Be the first to comment on "NJPW G1 Climax 30 – dan 17 recenzija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*