Impact X-Divison Title Scramble Match: Rohit Raju (c) vs. TJP vs. Willie Mack vs. Trey vs. Jordynne Grace vs. Chris Bay
Danilo Otašević: Otvorili smo veče jako lepim X-Divison mečom. Meni je lično ovo jako lepa divizija i ovaj meč nije razočarao. Rohit Raju je igrao klasičnu heel ulogu i uključivao se samo kada je video priliku da pobedi, ali ostatak ekipe je zaista bio sjajan. Posebno mi je bilo drago da gledam Grace ovde i pokazala je da može ravnopravno da stoji sa ostalima, to smo imali prilike da gledamo u njenom kratkom sukobu sa Willie Mack-om. Svaki put kada Rohit nešto njoj uradi drao se „EQUALITY“ i bilo je prosto genijalno. Ostatak kečera su bili standardno dobri, posebno mi se svidela serija „dive“ negde pred kraj meča. Mečevi sa većim brojem ljudi umeju da izgledaju, u najmanju ruku, čudno, ali ovde to nije bio slučaj. Kraj je bio smislen, posebno kad uzmemo u obzir Raju-ov lik. Voleo bih da je neko drugi pobedio, ali šta je tu je. I ovako ima smisla.
7/10
Call Your Shot Gauntlet Match: Rhino vs. Tommy Dreamer vs. Daivari vs. James Storm vs. Hernandez vs. Brian Myers vs. Heath vs. Swoggle vs. Adam Thornstowe vs. Fallah Bahh vs. Sami Callihan vs. Alisha Edwards vs. Havok vs. Crazzy Steve vs. Luster the Legend vs. Tenille Dashwood vs. Taya Valkyire vs. Acey Romero vs. Kiera Hogan vs. Larry D
Danilo Otašević: Ah. Nije ovo bilo dobro. Čudno i prilično zbrzano. Ako ne znate, meč je bio u fazonu „ako Rhino ili Heath ne pobede, Heath ne dobija ugovor, a ako Rhino ne pobedi gubi posao.“ Deluje malo čudno i jeste tako bilo. Tri povratka smo imali prilike da gledamo: Daivari, Swoggle i James Storm. Mnogo mi je drago da vidim James Storm-a nazad u iMPACT-u. Šta još? Žensa divizija se ovde nije proslavila. Brian Myers je glumio Brock Lesnara i imao je čak šest eliminacija (ako računamo i to što je eliminisao Daivari-ja Swoggle-om). Bahh je još uvek furao tu priču sa novcem i maltene je sam sebe eliminisao zbog toga. Hernandez-u je bilo potpuno nebitno što je na dvadesetom mestu jer je nakon Bahh-a, eliminisao sam sebe (?). Dashwood nije htela da uđe u ring, Taya je imala simpatičan sukob sa XXXL-om i to je manje više to. Na kraju su ostali Rhino i Sami. Sami je uradio „piledriver“ i izašao da uzme oružje (iako je ovo bio regularan meč i samo bi bio diskvalifikovan, ne kapiram poentu). To je dalo priliku Rhino-u da uradi „gore“ i kraj meča. Jako diskutabilna odluka da Rhino ima meč za neku titulu. Ovo je bilo baš prosečno i ne mogu u potpunosti da kažem da sam uživao, iako je bilo tu i tamo svetlih tačaka.
5/10
EC3 vs. Moose
Danilo Otašević: Nisam razumeo šta su pokušali ovim mečom da predstave. Nisam veliki fan filmskih mečeva, da ponovim još jednom, ali ću ovde napraviti izuzetak. Zanimljivo je bilo. Ne mogu da navedem neki konkrektni razlog, ali svidelo mi se. EC3 je bio najagresivniji duhovni guru do sada. Tema celog meča je bilo „uzdizanje“ Moose-a do njegovog punog potencijala. Dešavalo se na nekoj nepoznatoj lokaciji i veći broj pripadnika „klana“ EC3 je bilo prisutno. Svidelo mi se što smo na par trenutaka imali i muziku. To je bila lepa novina. Samog rvanja nije bilo mnogo, udarali su se i bacakli malkice van ringa i to je to. Kao što rekoh na početku, čudan, ali zanimljiv meč.
7/10
Ken Shamrock vs. Eddie Edwards
Danilo Otašević: Katastrofa. Nikad mi neće biti jasno šta ljudi u tim godinama rade u ringu. Za razliku od većine, Ken je barem u kakvoj takvoj formi, ali ni to nije mnogo pohvalno. Većinu meča je on „vodio“ i to su bili najgori aspekti ovog meča. Delovao je jako dezorjentisano, teško se kretao i skoro svi potezi su izgledali jako loše. Slična stvar kao u onom tag meču sa Slammiversary-ja, s tim da je ovo bio singles meč, pa je ujedno još gore. Svetli trenutci su bili kada je pred kraj Eddie preuzeo vođstvo, ali koliko god on pokušavao nešto da uradi, nije išlo protiv Ken-a. Nakon kombinacije „boston knee party“/“half boston crab“ uključio se i Sami, ugasio svetlo i ušao u ring sa palicom. Eddie je bio spreman sa „stick“-om, ali džabe. Ken izvodi „belly to belly“ i dobijamo „ankle lock“. Razumem da su hteli da ga ispoštuju kako znaju i umeju, ali ne radi se to ovako. Sebe svodi na apsurd i unižava svoju jako dobru karijeru mečevima poput ovih. Evidentno je da neće skoro da se penzioniše i na dalje možemo gledati samo još gore stvari od njega.
2/10
Impact World Tag Team Title Match: Chris Sabin (c) vs. Ace Austin and Madman Fulton vs. The North (Ethan Page and Josh Alexander) vs. The Good Brothers (Doc Gallows and Karl Anderson)
Danilo Otašević: Zabavno. Početak je bio stupidan. North je napao Motor City Machine Guns pre meča i Josh Alexander je udario Alex-u „double underhook piledriver“, pa je Sabin morao sam da se bori. Očekivao sam neki spektakularni povratak Alex-a do kraja meča, ali to se nije dogodilo, pa je mučenik Sabin sam branio titule. Prvi deo meča je bio katastrofa North i Fulton/Austin su se iživljavali nad Sabin-om koji je probao da se bori i ličilo je na squash meč. Morao je u jednom trenutku da tag-uje Anderson-a i tu se polako meč vraća u kolosek. Anderson i Sabin (kada se vratio) su bile svetle tačke ovog meča. Posebno sam impresioniran Sabin-om. Zanimljiva je bila razmena udarca između Fulton-a i Gallows-a. Ostatak timova se nije mnogo pojavljivao (posebno North i Ace Austin). Naravno, North uspeva na heel način da dođe do pobede (Ethan Page je udario Karl Anderson-a titulom u glavu) i imamo novog/starog šampiona. Prozaično, ali efikasno. Iako se meč popravio, ne mogu da izostavim početak, pa ovo dobija znatno slabiju ocenu nego što sam očekivao.
6/10
Impact Knockouts Title Match: Deonna Purrazzo (c) vs. Su Yung
Danilo Otašević: Dođe mi krivo što iMPACT-u uvek ovakve stvari moraju da se dese. Iako su, pretpostavljam, znali da Rae nije tu, pustili su promo za meč i čak smo čuli njenu muziku za ulazak. Tu se Deonna nasmeja, pa se ovo pretvorio u „open challenge“ i dobismo Su. Kapiram da je meč bio skroz „on the fly“, ali moralo je ovo bolje. Su nije skoro ništa uradila 2/3 meča i sve se svodilo na Deonna-ine tehničke poteze. Lepo je bilo to za videti: „suplex“, „armbar“ čak i njena verzija „paradise lock“-a, ali nije bilo dovoljno. Kraj meča je u potpunosti bio „overbooked“. Što je najveća fora od svega, Su, ni kriva ni dužna odnosi pobedu posle „stunner“/“panic switch“ kombinacije. Ni najmanje ovo nije bilo dobro, čak i da izumemo to što nije bio planirani meč. Ovo bi bio loš meč na nedeljnom programu, a kamoli na njihovom najvećem PPV-u. Veliko razočaranje.
4/10
Impact World Title Match: Eric Young (c) vs. Rich Swann
Danilo Otašević: Vrlo dobar meč sa odličnom psihologijom. Čak jedini meč sa psihologijom na card-u. Priča sa njim dvojicom ide veće nekoliko meseci i drago mi je što konačno imamo dobru završnicu. Očekivano Young je išao na Rich-ovo koleno, ali posle nekoliko poteza išao je i na vrat. Swann je sve to perfektno „sell“-ovao. Sve vreme ga je Young vređao, prozivao i radio je na kolenu i vratu kako je znao i umeo od tehničkog rvanja do čistog „shoot“ rvanja. Swann doduše nije imao mnogo defanzive i to je jedini problem koji sam imao sa ovim mečom. Kada se na par mesta u meču vratio, izgledalo je sjajno. Swann očekivano odnosi pobedu posle 2x „cutter“/“phoenix splash“ kombinacije. Malkice je nešto nedostajalo ovom meču, ne bih znao da poentiram tačno šta, ali je svakako s obzirom na sve okolnosti ispalo i bolje nego što sam očekivao. Svakako je MOTN.
8/10
Be the first to comment on "IMPACT Wrestling: Bound for Glory 2020 recenzija"