Analiza likova

[Maki]

Naruto je što ti kažeš imao oko sebe prave ljude. Obito je bio sa Madarom a Madara je bio jak manipulator. Obito nije mogao ostati zao nakon što mu je maska pukla jer u suštini uvijek je imao taj konflikt u sebi.

[Master of darkness]

Analiza broj 7!

Nisam kacio poslednja dva broja jer sam hteo da ovaj bude malo haj da kažem specijalniji. Hteo sam da pišem prvobitno o Painu, ali me je nešto drugo navelo da pišem o drugom karakteru

Kaja - Jel znaš ti kako se postaje pravi šampion? Tako što izadješ kad je najteže i pobediš.

24. marta 1999. godine milosrdni andjeo nije bio baš tako milosrdan. Na današnji dan pre 23 godine je počelo NATO bombardovanje SRJ. Nešto što danas pogadja mnoge Srbe. Jedan bolan period dug 78 dana koji je ozbiljno urušio našu zemlju. Bacanje 10 tona osiromašenog uranijuma je uzelo maha, jer svako malo imamo opasan porast broja obolelih od raka i drugih teških bolesti. Kroz celu tu priču su se protkale mnoge druge, duboke priče. Moj karakter je zapravo glavni lik filma "Nebeska udica" koji je prikazao grupu prijatelja tokom ovog ružnog perioda

Ko je Kaja uopšte? Kaja je bivši košarkaš, koji je bio oženjen i imao je sina. Tokom tog perioda mu je sin od straha zanemeo. To je nešto što je najviše Kaju pogadjalo. Njegovo dete više ne može da govori. Tu se upoznajemo sa brojnim prijateljima od kojih je svako imao svoju tužnu priču iza sebe. Sam Kaja predlaže nešto suludo za takvo vreme - Da poprave stari teren i da igraju košarku. To je njegovim prijateljima bila luda ideja, ali su ubrzo upali u opkladu sa lokalnim švercerom Tozom da to neće uraditi za 3 dana. Kaja je jedan ozbiljan čovek koji je želeo sve najbolje sebi i svojoj porodici. Voleo je svoju sada već bivšu suprugu Tijanu i hteo je sve da učini da njegov sin progovori. Oni pak uspevaju da izgrade taj koš i dobijaju opkladu, ali upadaju u svađu sa lokalnim mangupima oko koša koji je bio njihov. Tu vidimo Kajine košarkaške sposobnosti i vidimo da je reč o ozbiljnom igraču. Ubrzo pita sina koji je broj nosio, a ovaj odgovara "sedam". Kaja ne može da veruje - sin mu je progovorio! Nažalost, to je ostala jedina radosna vest u tom periodu. Tijana je rešila da napusti zemlju i ode u Italiju i da mu odvede dete. Kaja nije hteo da prihvati da mu odvede dete, ali je posle prihvatio, jer je mislio da je to najbolje za njega. Tu je bio mali problem - sin nije hteo da ide. Tijana ga je nagovarala, ali je zapravo Kaja presudio nagovorivši ga da ode uz jednu od najpoznatijih rečenica Srpske kinematografije:
Jel znaš ti kako se postaje pravi šampion? Tako što izadješ na teren kad je najteže i pobediš.
Tu je upao u stanje melanholije. Nema mu žene koju je voleo, niti sina kojeg je imao i koji mu je bio sve na svetu. Svako veče su bili na basketu, ali se na Kaji uočila promena. Jedne večeri nije hteo da ide u sklonište, uprkos sirenama za uzbunu. Tu zamišlja sebe kako igra košarku sa reprezetantivcima SRJ i tu strada od bombe. Uticaj njegove pogibije na kraj je bio ogroman. Više se nije išlo na košarku. Jedna rečenica opisuje tu atmosferu;
"Ranije nisam mogao da spavam od basketa, a sad ne mogu da spavam od ove tišine" što pokazuje da je Kaja ipak uticao na zajednicu u nekoj meri.

Zaključak
Kaja je bio dobar lik iz kraja koji je uvek hteo da unese radost u druga srca. Čovek koji je voleo ljude oko sebe i uvek se trudio da im pomogne da im život bude bolji. Čovek kojeg je slomila nemoć njegovog sina da govori, kao i odlazak njegove voljene žene u inostranstvo ga je pogodilo i kasnija melanholija je dovela do njegove smrti. Ako niste, pogledajte ovaj film i videćete genijalnost nekih glumaca, a pogotovo Nebojše Glogovca u ulozi Kaje.

[Dynamite 7]

Ovo obavezno moram pogledati. Sviđa mi se što je ovaj put rađen nešto drugačiji lik koji nije psihopata ili sociopata.

[Master of darkness]

Drago mi je što ti moje analize služe kao preporuka za neki film. Pogledaj, nećeš se pokajati imaš na YT.

[Dynamite 7]

Čuo sam za onu rečenicu ali nisam znao iz kog je tačno filma.

[Master of darkness]

Planirao sam još jednu analizu ali Godfather je večeras na RTS1, a to se ne propušta

[Master of darkness]

Živimo u vremenu informacionih tehnologija koje nam omogućavaju da sve jednim klikom rešavamo. Svakim danom dobijamo sve više informacija iz svih krajeva sveta. Kao i nekada, uvek će postojati takozvane „Top teme“ za razgovor i istraživanje. Danas rat u Ukrajini, pre toga Korona virus, pre toga nešto sasvim drugo. Imam osećaj da našim narodima nikad ne ponestane tema za razgovor i da se sve radi ofirno bez uvijanja. Nekad se plašimo da iznesemo svoje stavove, radi izbegavanja rasprave koja bi mogla da ode u pogrešni pravac. U celom ovom vremenu promena su se izdešavale promene i na mnogim drugim nivoima: Ljudi su oslobodjeniji da rade neke stvari, devojke su dobile vid ravnopravnosti i sada imamo potpunu slobodu u etičkom smislu. Iako je sve to divno i krasno, postavlja se jasno pitanje – Da li imamo potpunu slobodu? Možda zvuči kao glupo pitanje, ali mislim da bi čovek trebao ovo da se zapita makar jednom u svom životu. I posle svega što se izdešavalo na svim poljima nauke, nekako imam osećaj da smo izgubili neki vid slobode.

Teorije zavere su nešto što nas uvek drži za stolicu. Neke su tu čisto da ubace klicu o tome da li je istina, neke su ipak tu sa kojekakvim dokazima koji nas okružuju. Ljudi bivajući ljudi su navikli da se osvrnu na alternativne izvore medija. Nije čudno, s obzirom na gomilu sranja koje iznose mediji (Poput nacionalne frekvencije u Srbiji).

Ono gde se čovek uopšte nije promenio je da je ostao apolitičan. Ovo se vezuje najviše za ove prostore. Ljudi bivajući ljudi čekaju nekog drugog da ih vodi i da se uopšte ne preispituju da li je to što oni rade dobro. Naravno da našim starijim ova situacija izgleda bolje nego ona gde je bila hiperinflacija i ratovi, ali šta tu rade mladji? Oni koji ovu državu treba da gurnu na gore, da je stave na leđa i iznesu do nekog višeg cilja nego držati status quo? Ne postoji opšte političko interesovanje mladih. Problem je tu što je u trendu u srbiji imati samo desničarske stranke (Uz izuzetke, koji nažalost nisu toliko relevantni).

Šta očekivati? Nekako sam uvek razmišljao kako bi to izgledao slobodni čovek. Čovek sa svojim vlastitim principima i idealima koje bi mogao da ubaci u društvo bez osuda, bez pogleda prekora. Bez toga da idemo okolo i da razmišljamo o tome da li smo viđeni od strane nekog za kog ne znamo šta i kako. Da ne razmišljamo o tome da smo prisluškivani, da nema nekog ko će da nas prati u stopu. Da ne živimo u paranoji. Da ne razmišljamo o tome da kud god se okrenemo, ne vidimo nešto što vidi i lik iz moje trenutne analize a to je:

VELIKI BRAT TE POSMATRA!
Winston Smith – 1984. kao ogledalo modernog društva

Život u jednom totalitarnom režimu je mnogo puta opisivan kroz mnoge knjige, serije i filmove. Mislim da sam propratio mnogo toga, a da me nijedna knjiga nije ostavila tako zatečenim kao „1984.“ Orvela. Život koji je Orvel napisao 1948. i izdao 1949. godine je definitivno prenet na današnje vreme puno diktature, brisanja prošlosti i revidiranja događaja onako kako drugima godi.

Winston Smith je u jednoj od tri superdržave koja je nastala nakon mnogih svetskih ratova. On je u jednoj od njih u kojoj upravlja „Veliki Brat“ koji ima uz sebe jedan intenzivan vid kulta ličnosti. Sam Winston radi u ministarstvu istine, koja prepravlja istorijske spise kako odgovara tadašnjim vlastima. Mislim da ovde možemo videti jedan vid povezanosti sa revidiranjem istorije kako kome odgovara. Sam Winston je veliki protivnik tadašnjeg režima, ali je sam i ne može ništa tu da uradi. To je podsećanje da jedan čovek u totalitarnom režimu ne može mnogo da uradi. Njegovo upoznavanje osobe koja je sličnog stava u njemu budi hrabrost i smelost da nešto uradi, jer on sada nije sam. Naravno, mislim na Džuliju sa kojom on započinje tajnu vezu. Tu vidimo da je i Džulija protivnik režima, ali je apolitična po pitanju rušenja istog. Danas možete sresti mnoge ljude kojima režimi smetaju, ali ne žele ništa povodom toga da urade, prosto iz nekog flegmatičnog stava da im je svejedno.

Druga stvar u kojoj je Orvel nešto uradio je praćenje ljudi koji su kontra režimu. Sam Winston smatra da je Emanuel Goldštajn, koji je veliki rival Velikog Brata pogodan čovek da mu pomogne. Njemu dolazi O’Brajen, koji je zvaničnik uže partije i daje mu knjigu Goldštajna. Tu oni čitaju knjigu koja objašnjava večiti rat, kako partija održava vlast. Winston traži odgovor na pitanje zašto je partija toliko motivisana da održi vlast. Tu Winston i Džulija bivaju uhvaćeni, jer ih je izdao Čarington, koji je policajac u civilu koji ih je onda odveo i mučio. Postoje danas mnoge teorije kako smo i dan danas praćeni od strane tajnih službi. To se danas radi tajno, radi prodavanja magle i priče o nekakvoj slobodi koja je u velikoj verovatnoći samo farba za oči mase da bi se kojekakvi domogli nekih informacija. Upitno je da li se vrši konstantno praćenje, ali moje viđenje je da svaki establišment ima svoje informacije o nama koje prodaje i deli (Slučaj Zuckerberga kao jedan od primera)

Treća i poslednja stvar je naravno indotkrinacija ljudi. Ceo proces mučenja Winstona i Džulije je bio za ciljem da se njegov mozak ispere i da se njegov mozak indotkrinira da bi se uskladio sa partijom. Sam O’Brajen otkriva Winstonu da je jedini cilj partije da ostane na vlasti zbog pozicije moći koje ona donosi. Otkriva mu da je knjigu koju mu je dao napisao on i drugi članovi partije, a ne Goldštajn, kao što je Winstonu rečeno. Na kraju je viđeno da je to istina, jer vidimo da je ipak Winston zavoleo Velikog Brata nakon sve te indotkrinacije.
Eh, mislim da i dalje nismo daleko od kultne 1977. i otkrivanja projekta MK-Ultra kojim je pokušano da se kontroliše um čoveka koristeći droge. Sve novine su bile o tome. Suđenje članovima CIA-e povodom toga je privuklo milione. Jedina stvar koja je odvukla sve od toga je smrt „Kralja Roka“ – Elvisa Prislija. Zbog toga mnogi teoretičari smatraju da je smrt Elvisa lažirana radi bacanja MK-Ultra projekta pod tepih.
Mogu da pišem o vezi Džulije i Winstona, ali mislim da bi to bilo malo bacanje u stranu na stvarni cilj ove analize.
Zaključak:
Winston Smith je predstavnik nas, običnih smrtnika koji na kraju dana možemo da imamo svoje mišljenje, ali će ono uvek biti praćeno i zloupotrebljeno zarad drugih metoda. Nekako imam osećaj da je Orvel sve pogodio šta će se dogoditi. Ispada da stvarno živimo u „1984.“ kao što sama otrcana fraza govori.

[Maki]

O brate gdje me nađe. 1984. je epski dobra knjiga. Pogotovo mi se sviđa teorija da ne postoje tri superdržave već da je Okeanija samo Britanija i ništa više.

[Master of darkness]

Zanimljivo gledanje, moram priznati. Možeš li više o tome?

[Maki]

Partija kontroliše sve tokove informacija i mogu mijenjati istoriju kako im paše. Nemamo nikakvih dokaza sem partijskih da uopšte postoje te superdržave. Goldštajnovu knjigu je svakako napisala Partija i nije pouzdano što piše u njoj. Rat vrlo lako može biti da Partija sama gađa gradove a O'Brajen kaže Vinstonu na kraju da partijski plastični hirurzi mogu izmijeniti nekoga do neprepoznatljivosti. Tako mogu uhapsiti nekog poput Vinstona ko je iz Londona i operisati ga da izgleda kao neki Azijat i paradirati ga kao evroazijskog zarobljenika. Kako se Partija zove? ENGLSOC. ENGLESKI socijalizam. Zašto baš engelski ako Okeanija vlada i Sjevernom i Južnom Amerikom i južnom Afrikom? Možda zato jer su samo u Engleskoj.

[Master of darkness]

Damn young fella, ovo je zapravo jako legitimna tvrdnja. Teorija kao takva stoji, no mislim da ima nekog smisla reći da je Engleski socijalizam jer je potekao odatle i sedište im je tamo. Može se i tako nešto reći tbh.

[Maki]

Moguće je ali onda bi se postavilo pitanje zašto im je sjedište odmah pred Evroazijom ako kontrolišu cijelu Ameriku i Australiju.

[crocop97]

Partija kontroliše sve tokove informacija i mogu mijenjati istoriju kako im paše. Nemamo nikakvih dokaza sem partijskih da uopšte postoje te superdržave. Goldštajnovu knjigu je svakako napisala Partija i nije pouzdano što piše u njoj. Rat vrlo lako može biti da Partija sama gađa gradove a O'Brajen kaže Vinstonu na kraju da partijski plastični hirurzi mogu izmijeniti nekoga do neprepoznatljivosti. Tako mogu uhapsiti nekog poput Vinstona ko je iz Londona i operisati ga da izgleda kao neki Azijat i paradirati ga kao evroazijskog zarobljenika. Kako se Partija zove? ENGLSOC. ENGLESKI socijalizam. Zašto baš engelski ako Okeanija vlada i Sjevernom i Južnom Amerikom i južnom Afrikom? Možda zato jer su samo u Engleskoj.

Odlično uočeno, takav koncept državne propagande je razradio Kurt Vonnegut u romanu Cat's Cradle, najveći neprijatelj države i autor zabranjene propagandne knjige ujedno je i osnivač te države i cijeli državni aparat troši resurse da ga pronađe, dok svi istovremeno čitaju njegovu knjigu i prakticiraju njegovu zabranjenu religiju, čak i predsjednik / diktator države, mislim da bi ti se svidio roman.

Mislim da ostvarivanje Orwellovog scenarija ima manju vjerojatnost nego Brave New World ustroj društva, jer na kraju ljudi će se dobrovoljno uvest u oblik diktature koja je nastala s dobrim namjerama (bar na Zapadu), jer sve ukazuje da ide u tom smjeru, od sterilne mainstream umjetnosti, prevelikog komfora koji nam pruža tehnologija i zatupljivanje trivijalnim stvarima da se izbjegne suočavanje s negativnim pojavama, od općenitih socijalnih problema do onih privatnih. Ako konzumiranje do zatupljenosti i emocionalne otupljenosti postane zamjena za smisao, onda smo u Brave New Worldu. A još jedan razlog zašto mislim da danas nema potrebe za otvorenom, nasilnom i vulgarnom diktaturom je tehnologija, pogledajte samo današnju Kinu, tamo vlada savršen spoj jednog i drugog principa, nasilje po potrebi, ostalo rješava državna propaganda i tehnokracija.

[Maki]

Orvelova Okeanija svakako nije realistična država uopšte. Cilj mu je pretpostavljam bio da dovede stvar do nekog apsurda da pokaže opasnosti totalitarizma.

[crocop97]

To mislim i ja, ali definitivno danas ima sličnih mehanizama manipulacije, od selektivnog mijenjanja povijesti do novogovora, šta je forsirana politička korektnost ili s druge strane, desničarski jezični purizam nego manipulacija jezikom da bi se izmijenila konceptualizacija tih pojmova