Film

[Elite]

Barbie

Pogledao sam ovaj film još pre nekih mesec i po, ali nije mi se dalo pisati osvrt.

Mnogi ga svrstavaju u letnje limunade, ali smatram da je ta konstantacija daleko od istine. I pored vizuelnog šarenila kojim film obiluje, reč je o ostvarenju koji sadrži dosta ozbiljnih tema poput preispitivanja naše životne suštine, naše smrtnosti, potrage za svojim identitetom. Istina, drugi autori poput Tarkovskog i Bergmana su iste te teme odradili daleko dublje i kompleksnije, ali to Barbie nikako ne čini lošijim filmom.

Ima dosta kritika da je film propagiranje feminizma i protiv muškaraca, ali ja to tako nisam video. Autorica filma Greta Gervig na jedan objektivan način prikazuje rat polova sa perspektive žena i muškaraca. Tu dolazimo do Kena koji je možda i najkompleksniji lik filma. Čak i kad radi stvari koje su objektivno za osudu, postavljen je tako da imamo razumevanja za njegove postupke. Samim tim, teorija da je film muškomrzački pada u vodu.

Margo Robi je apsolutno savršena za ulogu Barbi. Mislim da bolji izbor od nje i nije mogao. Vizuelno se odlično uklapa u profil Barbike, dok glumački iznosi sve emocije svog lika perfektno. Zaista ogromna sramota da nije dobila nominaciju za Oscar koji je zaslužila, kao ni Greta za vrhunsku režiju. Baš teška krađa.

Gosling kao Ken jako dobar, ali ne razumem kako je on sporedan glumac? Ken je uz Barbi glavni lik filma.

Uglavnom, ovo je film koji vizuelno ostavlja filgud utisak, a istovremeno se bavi temama za razmišljanje i donosi omaž mnogim velikim filmskim ostvarenjima, počev od Odiseje u svemiru pa nadalje. Moje iskrene preporuke da se upustite u ovu filmsku avanturu bez ikakvih predrasuda i uživaćete.

P. S. "I'm Just Ken" mora da osvoji za najbolju pesmu

[crocop97]

Past Lives mi je zasad favorit, ali ne vjerujem da ima neke šanse da dobije. Najviše jer totalno odudara od oskarovske formule i vjerojatno će dobit neka biografska drama, tj Oppenheimer, a ovo je jedna jako zrela drama o odnosima i to bez patetike i melodrame, podsjeća me na drame kakve radi Hirokazu Koreeda, samo s puno stiliziranijom režijom, ali ne prelazi u pretencioznost

[Elite]

Poor things

Došao mi je na red film koji mnogi nazivaju najboljim filmom 2023.

Volim Lantimosa. Smatram ga vrlo originalnim i maštovitim režiserem. Imao sam ogromna očekivanja za ovaj film i definitivno nije podbacio.

Stilski je ovo stvarno vrhunski režirano. Kadrovi, kostimi, fotografija jednostavno hipnotišu gledaoce i uvlače ih u taj neobičan svet. Odličan mi je prelaz između crno bele tehnike koja pruža atmosferu gotičkog filma i raskošnih boja i šarenila.

Mene je ovaj film podsetio na Barbi iskreno. Mnogima će verujem ovo poređenje zvučati smešno, ali oba filma imaju izuzetno slične motive. Put mlade žene koja napušta svet za koji je jedino znala i njenu evoluciju do samospoznaje njene ličnosti, kao i pokušaja muške dominacije nad glavnom junakinjom. Oba filma šalju snažnu feminističku poruku. No, dok je Greta suptilnija, Lantimos je puno direktniji, sa većom dozom cinizma, crnog humora i eksplicitnijim kadrovima seksa.

Svi hvale Emu Stoun i slažem se da je odlična, ali mene je najviše oduševio Mark Rafalo. Glumačke impresije koje pravi kroz čitav film i ceo taj odnos između njega i Belle mi je nekako najbolji deo filma.

Film je sa objektivne strane kvalitetan u svakom pogledu i segmentu, ali i pored toga, nije me sasvim do kraja oduševio. Mislim da je najviše do nedostatka emocija. Likovi u filmu (osim Rafalovog. On mi je bio top) ostavljaju hladan utisak. Jednostavno se nisam emotivno vezao za njih i samo zbog tog razloga, film mi je samo odličan a ne savršen.

[Elite]

Killers of the Flower Moon


Nisam bio mnogo upućen u dešavanja koje ovaj film obrađuje, niti sam hteo pretraživati pre gledanja, jer smatram da je najbolje u film ući bez mnogo predznanja.

Martin Skorseze još jednom se potvrdio kao jedan od najvećih ikada. Ušao je u oblast koja je njemu strana (biografska drama, vestern) i doneo nezaboravan ep. Film traje tri i po sata I nijednom nisam osetio zamor ili dosadu. Drži pažnju od početka do kraja. Odlično je prikazao jedan svet u kome pohlepa i želja za moći i novcem nadvlada čovečnost. Svet u kome se samo tako ubijaju nedužni ljudi, a za koje državne organe (sve do pred kraj) nije mnogo briga, jer nisu bogati belci. Odlična kritika kapitalizma gde je samo novac i lično bogaćenje bitno. Film koji je tragičan i daje pesimističan pogled na ljudski rod jer u njemu gotovo da nema pozitivnih likova. Ostaješ zgrožen količinom ljudskog zla.

Bila je čast videti Skorsezeove najveće muze, Leonarda DiKapria i Robert De Nira u istom filmu, kako dele iste iste kadrove. Obojica su maestralni u svojim gnusnim i ljigavim likovima da te u potpunosti ubede. No, uz svo poštovanje prema ovoj dvojici legendi, glavna zvezda filma je bez sumnje Lili Gladstoun. Vidim da ima dosta komentara da je nominaciju dobila zato što je Indijanka. Ne znam koliki je koeficijent inteligencije onih koji iznose ovu tvrdnju, ali verujem najniži moguć. Ona je u potpunosti razbila glumački. Nema mnogo dijaloga kod nje, ali čak joj i nije potreban. Svojim izrazom lica (naročito pred kraj) dočarava svu tragičnost njenog lika koja je žrtva ljudske pohlepe, ali takođe i žrtva svog srca. Uistinu maestralan performans i ako dobije Oskar, neće biti nezasluženo.

Možda ne spada u red najboljih Skorsezeovih ostvarenja, ali svakako je odličan, a epilog na samom kraju zaslužuje svaki mogući naklon.

[Sherpa]

Meni potpuno zaboravan film, gluma na razini, sve ostalo zaboravno. Radnjom je imao za film od sat vremena i razvukao ga je na tri sata čiste dosade

jučer sam odgledao barbie. precijenjen. nije loše, ali ne bih ga gledao ponovo. pokušava biti mnogo toga, a na kraju nije ništa

[crocop97]

Nije ni meni sjeo Killers of the Flower Moon, a imao sam ogromna očekivanja. Djeluje mi nedorečeno, kao da fali neko poantiranje jer bez tog nema smisla uzimat stvaran događaj i razvuć ga na 3 i pol sata igranog filma gdje se samo prikazuje što se dogodilo, tako je mogao bit fino dokumentarni film od sat vremena. Ne vidim uopće razlog zašto misli da je ovo priča vrijedna pričanja, osim da bude ispričana.

[Sherpa]

Gledao sam u kinu, bez pauze, umro sam od dosada, a kada sam napustio kino izašao sam samo sa jednom mišlju - jebote što su ovi indijanci bili glupi

To je jedino što je film uspio postići kod mene. Što ne bih rekao da je dobra stvar.

[Elite]

Pa film je biografska drama ne akcija. Od filma takve vrste i ne očekujem dinamiku. Meni lično je daleko više legao od recimo Openhaimera koji me je smorio nakon prvih sat vremena. Killers of the Flower Moon mi nijednom nije bio dosadan i ima mi bolju karakterizaciju likova.

Što se Indijanaca tiče, to je tako i u stvarnosti bilo. Nije Skorseze mogao da ih napiše pametnijim nego što jesu bili. A ne mislim i da su toliko glupi bili koliko verovatno nisu mogli da zamisle da je njihov dobrotvor i čovek koji im je izgradio škole i bolnice, da je on taj koji ih je sistematski ubijao zarad novca.

[Sherpa]

Ako nitko od njih stotine / tisuće nije shvatio da trebaju sami reagirati i shvatiti tko stoji iza toga, onda su još gluplji nego su prikazani

Na kraju dana to što je povijesno / biografski ne znači da zaslužuje da bude ispričano. A po meni ovo zbilja ne zaslužuje.

Ukusi su različiti, poštujem. No dojam je da bi ovo imalo ispod 6 na imdbu da nije scorsese, uz potpuno identičan film. Da je ovo ono moderno 'zato što je netko popularan i radio je druge dobre stvari moram kazati da je i ovo dobro'

[crocop97]

Meni nije problem ni spora radnja ni naglasak na likovima jer inače volim takve filmove, ali ovdje uopće ne vidim svrhu da ta priča uopće bude film, bar ne ovakav. Opet, fali poantiranje preko nekog lika, tragedija mora imat moment katarze, ovdje tog nema. Završna scena mi je isto jako loš način za završit ovo jer još izravnije radi ono što film radi kroz 3 i pol sata, doslovno samo prepriča kraj.

Dok mi sličan pristup uopće nije smetao u Ircu jer ne izvedba puno bolja, čak mi je u top pet Scorseseovih filmova i ima izvrstan kraj (gangster nije kažnjen nasilnom smrću nego zbog tvrdoglavosti završi sam i zaboravljen u staračkom domu), film je zaokružio cijeli gangsterski žanr i Scorseseovu karijeru.

[Elite]

Evo osvrta za film koji sam doživeo slično kao crocop i Sherpa The Killers of the Flower Moon.

The Zone of Interest

Nisam siguran šta da mislim o ovom filmu. Čak sam ga na Letterboxd ostavio neocenjenim jer pojma nemam kako da ga ocenim.

Sa jedne strane tehnički je odlično napravljen. Režija, fotografija, rad kamerom u jednom kadru, sve to ostavlja uistinu impresivan doživljaj.

Sa druge strane moram biti iskren i reći da me je film smorio za sve pare. Shvatio sam poentu i poruku koju autor šalje, ali meni jednostavno nije zanimljivo gledati jednu nacističku porodicu kako provodi bezbrižno svoje dane pecajući i leškariti u vrtu. Jednostavno dosadan mi je bio film i jedva sam čekao da se završi. Takođe oni delovi sa crno belom animacijom su mi jako pretenciozni i negledivi i ne vidim baš razlog zbog čega su ti delovi morali biti snimljeni na takav način, osim neke autorove artističke masturbacije.

Glavni glumci su oboje odlični u svojim ulogama i to isto (pored izvrsne režije) vadi film, ali svejedno i dalje mi je ravna linija skroz. Možda prosto nije moja šoljica čaja.

[Elite]

Anatomy of a Fall

Pre svega, važno je napomenuti bitnu stvar. Ovo nije triler. Mnogi idu da gledaju ovo ostvarenje očekujući napeto delo na nivou Hičkoka. Mada sam film zaista krasi izuzetna psihološka napetost, ali ne očekujte film sa nekim šokantnim obrtom na kraju ili razrešenje ubistva jer ovo nije takav film.

Radnja filma me je prilično podsetila na Finčerov Gone Girl. Imamo i ovde razrušen bračni odnos, medije koji pomno prate svaki aspekat slučaja i od toga prave senzaciju (malo ko se od recezenata zapravo dotiče ovog aspekta u filmu, a jako je bitan jer predstavlja kritiku savremenih medija) jedina razlika u odnosu na GG je što je ovde jedan od dvoje glavnih likova zaista mrtav

Dosta se spekuliše oko toga da li Oskar za glavnu žensku ulogu treba da uzme Ema Stoun ili Lili Gladstoun. Što se mene tiče, nek se obe pošalju kući i uruče Sandri Huler nagrada. Žena je doslovno rasturila ovu ulogu. Svojim snažnim i emotivnim performansom toliko briljira i uvlači se pod kožu gledaocima da joj želiš verovati da je nevina. Scena njene svađe sa suprugom prikazane u video snimku je glumački jedna od najimpresivnijih scena koje sam video. Jako bolna scena gde vidiš bračni par koji se potpuno otuđio i za svakog od njih dvoje može se reći da je sa svoje tačke gledišta u pravu.

Pored Sandre, pohvalio bih i malenog koji igra njenog sina a koji je fenomenalno odigrao hendikepiranog dečaka koji se bori sa sobom između ljubavi prema majci i želji da otkrije istinu. Čak i pas je u onoj jednoj sceni odglumio odlično (da ne spojlam, ko je gledao zna na koju scenu mislim)

Jako moćno ostvarenje, možda čak i film godine. Evropska kinematografija se ponovo pokazala kao najboljom na svetu od koje Holivud može da uči. Mada na kraju deluje da nije dat odgovor na centralno pitanje koje film postavlja, mislim da ako se pažljivo zagledaš u poslednju scenu, odgovor je jasan

[Elite]

Ovaj video je jači od svih nominovanih filmova



Atom and Eve
Frankestein XXX parody

[Elite]

Maestro

And the Oscar goes to... Bradley Cooper!!!

Naravno da su Oskari prava nagrada za filmska dostignuća, a ne politička manifestacija, Bredli bi sigurno dobio ove godine Oskar za glavnu mušku ulogu jer realno je daleko ispred svih u konkurenciji. Ali zbog politike zna se za koga je Oskar ove godine rezervisan.

Bredlijev performans u ovom filmu je zaista nešto što se rečima ne može opisati. To treba doživeti. Uspeo je potpuno da se transformiše, kako fizički tako i mentalno i uđe u sasvim u ličnost Leonarda Bernštajna, u njegov svet ludila, ljubavi, bluda i ponajviše od svega ljubavi prema muzici. Bredli je uspeo tako uverljivo da skine Leonardove pokrete i gestikulacije lica da je prosto neprepoznatljiv.

No iako se film zove Maestro, nije ovo film o Leonardu i njegovom muzičkom geniju, koliko film o odnosu sa suprugom i tu na scenu nastupa Keri Maligan koja pruža jednako blistav performans naizgled tipične domaćice koja prihvata homoseksualnost njenog supruga zarad mira u porodici, ali u suštini krhke i slomljene žene. Odnos između njih dvoje je duša ovog filma. Teško je reći ko je bolji od njih dvoje jer oboje jednako nose film na svojim plećima, ali zadnju trećinu filma Keri je ta koja preuzima dominaciju sa svojim bolno emotivnim scenama koje nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Bredli je od "A Star Is Born" (nikad prežaljen zakinut glumački Oskar za Lejdi Gagu) znatno napredovao kao filmski režiser. Ovde pokazuje neverovatnu sposobnost stvaranja atmosfere. Crno - beli deo u prvoj polovini filma magično oživljava taj period prve polovine 20 veka te u znatno meri podseća na zlatnoholivudske filmove, posebno ostavlja vajb "It's a Wonderful Life" atmosfera malo pada prelaskom na boju, ali film zato dobija na jačem dramskom i psihološkom efektu.

Nije uvek zanimljiv i dinamičan, ali ovaj film predstavlja Bredlijev lični omaž Leonardovoj muzici, klasičnom Holivudu i ljubavi prema umetnosti uopšte i zato ga treba poštovati.


Past Lives

Ovo mi se svidelo više nego što sam mislio da hoće. Malo su počeli da me smaraju sa tim da svake godine za Oskara ubacuju nešto azijsko u konkurenciji (ipak nije ni svaki remek - delo kao Parazit) ali ovo je zaista jedno prelepo ostvarenje u kome sam uživao. Primetan je uticaj "In the Mood for Love". I ovde imamo priču o dve srodne duše koje je život razdvojio i koji se posle mnogo godina nađu iako prekasno. Mogu samo žaliti za propuštenim šansama.

Gluma je odlična. Sviđa mi se što nema sentimentalne patetike (što je čest slučaj sa Korejcima) film krasi čista emocija. Ovo je nešto sa čime se mnogi od nas mogu poistoteviti, čak i ako niste stranac u tuđoj zemlji. Nije ovo toliko film o imigrantima, koliko o potrazi za identitetom, o težnji da volimo i budimo voljeni, o ljudskim ambicijama i odbačenim prilikama. Sve to čini film jako realnim i životnim.

Magična je glumačka hemija između Grete Li i Teo Jua. Često njima dvoma nisu potrebni dijalozi. Dosta o svojim osećanjima iskazuju samo pogledima upućenim jedno drugom. Najsnažniji utisak ipak ostavlja Džon Magaro u ulozi Norinog supruga. Jedan od najplemenitijih likova koje sam video na filmu. Nekako mi je njegovog lika bilo izuzetno žao. Voli svoju ženu to je vidljivo, ali se oseća kao da ne pripadaju istom svetu. Njih odvaja jezička i kulturna barijera i to ga očevidno boli. Mogao je da izigrava alfa mužjaka i ljubomoriše, što bi mislim i mnogi drugi muškarci na njegovom mestu napravili, ali njegova ljubav je ona istinska i nesebična. Završna scena filma prikazuje svu snagu i dubinu ljudskih emocija.

Moram još dodati da sam ostao šokiran da je ovaj film rediteljski debi. Snimljen je tako impresivno, tako profesionalno, tako autentično da imaš utisak da iza njega stoji osoba sa bogatim iskustvom. Rad kamerom je majstorski, a kadrovi dok glavni likovi šetaju ulicama, bilo Seula, bilo Njujorka krase takva realistična atmosfera da imaš osećaj da si i ti tamo sa njima. Selin Song je definitivno ime koje ćemo još dosta puta čuti.

[crocop97]

Zanimalo me kako će ti sjest Past Lives, isto nisam imao neka očekivanja na prvu, a ostao sam oduševljen.

Pitanje jezika i identiteta je odlično postavljeno i u sceni o snovima na korejskom, materinski jezik se ne zove bezveze materinski jezik, koncepti zastupljeni unutar jednog jezika/kulture oblikuju i svijest pojedinca i njezin muž zato misli da ju nikad neće moć upoznat u najdubljem i najintimnijem smislu. Ljudi čak i razviju drugačiju osobnost koja izlazi samo kad se koriste stranim jezikom.