Nadam se da nikome ne smeta. U fazonu sam gledanja starih WWE showova. Trenutno sam u 2010 nakon što sam pogledao dosta stvari iz 2009. Htio bi malo da prođem kroz nju i to planiram sa ostalim godinama takođe. Meni je ta godina koja inače dobija negativne reakcije zapravo bila jako dobra godina. Osim što je bila godina Ortona bila je i godina u kojoj sam ja počeo pratiti WWE. Dosta toga imam da analiziram pa da pređem na stvar:
Dobar dio godine je činio feud Ortona i Legacya sa McMahonima odnosno Triple Hom. I to je u to vrijeme bilo pravo osvježenje što zbog brutalosti jednog psiho heela što zbog toga da su mnogi mislili da Orton nije još uvijek bio dovoljno pushan jer mu je prvi push prekinut izbacivanjem iz Evolutiona, a drugi povredom od strane Triple Ha na One Night Standu 2008 te da je došlo vrijeme da on uradi više. Osnivanje Legacya je zapravo prouzrokovalo cijelu ovu priču čega se možda mnogi ne sjećaju. Orton je testirao Manua i Snukinog sina za članstvo u Legacyu, a nakon što se DiBiase vratio trojac je premlatio ovu dvojicu što su se pobunili. Kako je Stephanie u to vrijeme otjerala Jericha sa Rawa Orton se bojao da će Manu i Snuka nju nagovoriti da uradi isto sa njim. Kad je otišao u njen locker raspravljali su se i Orton je izvrijeđao Stephanie. Vince je držeći promo kasnije na Rawu tražio od Ortona da se izvine ili dobija otkaz. Orton je na to reagovao sad već jako poznatom scenom - Puntom Vinceu u glavu. Vrlo neposredan početak velikog feuda sa Tripsom, najvećeg do sad zapravo koji će ovaj put proslaviti Ortona. Jako bi pohvalio tu neposrednost. Zapravo su sasvim slučajno pokrenuli takav storyline, jedan od boljih koji pamtim.
Poznato je šta se dalje događalo. Orton je osvojio Royal Rumble u kojem su final four bili Rhodes, DiBiase i Trips kojeg je Orton i eliminisao za pobjedu. Triple H je tad bio na SmackDownu i nije bio WWE prvak. Na Royal Rumbleu je to postao Edge dok je World Heavyweight prvak sa Rawa bio Cena. Orton je na sutrašnjoj epizodi Rawa ušao u nastavak priče sa Shaneom. Dok ga je razbijao na No Way Outu u No Holds Barred matchu WWE prvak je postao Triple H u Elimination Chamberu. Na Rawu poslije No Way Outa je Orton poslao i drugog McMahona u bolnicu Puntom i izabrao Huntera za svog WrestleMania protivnika. Osim toga stvari su postale osobne RKO-om na Stephanie. Tako je počeo vrlo brutalan feud. Opet kažem vrhunska stvar jer ono šta se vidjelo kasnije je fakat brutalno i uvjerljivo. Svaka čast na ovakvom bookingu. Vazda ću pamtiti Huntera u lisicima dok Orton ljubi Stephanie ili Huntera u Ortonovoj kući kako ovoga baca kroz staklo. To je trajalo do WM 25 kad Orton gubi. Neko bi rekao da mu je trebao WM trenutak. I ja mislim, ali bilo je odlično i koristilo je Ortonu svakako tako da nemam zamjerki.
6 Man Tag Team match je prirodan nastavak na to što su Manu, Cody i Randy povrijedili Batistu krajem 2008 te se sad ovaj ubacio u priču. Shane se takođe oporavio od Punta, ali kad sva trojica završe u bolnici od Ortona koji je na tom Backlashu postao prvak Puntom nad Triple Hom onda će on izgledati kao psiho heel destroyer koji ne preza ni pred čim i biti nikad bitniji. Hunter je tad povrijeđen, Shaneu sutra na Rawu Legacy lomi članak. Sljedeća dva mjeseca Orton feuda sa Batistom koji mu reign prekida na jednu sedmicu, ali završava mu na Rawu nakon tog Steel Cagea na Extreme Rulesu i sve skupa traje jedan dan. U prebrutalnom napadu Ted, Cody i Orton mu stolicom lome ručni zglob. Tu noć se Triple H vraća, uništava Ortona, a sljedeće sedmice Orton vraća WWE titulu u Fatal 4 Wayu sa Cenom i Big Showom. Takođe Trips postaje contender za 3 Stages of Hell match sa Ortonom u Battle Royalu koji je bio main event tog Rawa. Orton retaina u jako brutalnom matchu koji sam gledao hiljadu puta. Strašna stvar. Ovaj feud iz kojeg je Orton izašao sa titulom i nikad većom reputacijom prijetnje na Monday Night Rawu je završen u njegovu korist.
Da ne bude da sam samo pratio Ortona koji je ruku na srce jedini bio zanimljiv u toj prvoj polovini godine. Ostatak godine na Rawu je bio takođe dobar. Jako zabavan. I bilo je dosta uzbudljivih stvari. Naveo bi reunion DX-a sa SummerSlama. To mi se dopalo jer Shawn nije bio nikako viđen od WrestleManie 25. Nakon Night of Championsa i Triple Threata sa Cenom i Ortonom koji je izgubio zbog Legacya Trips je shvatio da su ga ova dvojica maltretirali čitavu godinu i koštaju ga WWE titule svaki put kad im se ukaže prilika. Zato odlazi kod Shawna kojem ne ide posao u nekoj kuhinji zbog čega dolazi na Raw. Na SummerSlamu DX u svom reunion matchu dobija Legacy. Kasnije je ovo bilo dosta povezano sa brutalnim feudom Cene i Ortona. Tag Team matchevi, backstage brawlovi, na Breaking Pointu DX gubi od Legacya u Submission Count Anywhere, ali u nezaboravnom Hell in a Cellu feud završava u korist HHH-a i HBK-a. Njihova mržnja je tako dobro dočarana. Imali su tako dobre segmente. Non-title Tag Team feudi su u današnjem WWE-u nepoznanica.
O Ortonu i Cenu nemaš šta reći osim matchevi. I svaki osim prvog kad je Cenu na SummerSlamu screwao Tedov brat Bret je bio sjajan. Ikonske scene su od njih ostale. I Quit i lisice, Hell in a Cell i Ortonovo osvajanje WWE titule treći put. Onaj segment kad su se na Rawu nakon HIAC-a dogovorili na Iron Man match u kojem Cena ako izgubi ide na SmackDown, promo sa pjesmom Letters from the Sky. Naježim se kolišni sam bio prvi put kad je to bilo. Odmah se nostalgija u meni probudi i sjetim se zašto volim ovo. Sam Iron Man match nam daje još jedan vrlo dobar feud. Orton-Kingston. Kofi je u tom matchu otjerao Codya i Teda sa stolicom nakon što ga je Cody opalio u backstageu jer su se zavadili oko Raw vs SmackDown matcha kad je Big Show screwao Team Raw. Orton je u tom dijelu matcha pržio Cenu onom strujom. To kad sam prvi put vidio sam se pošteno sjebao. I tako Ortonov 2009 push završava. Smatra Kofia krivim, a John Cena je WWE Champion. Nije da sam nezadovoljan. Svemu dođe kraj.
Iz Ceninog reigna smo dobili novu veliku zvijezdu Sheamusa, a feud Kofia i Randya je donio neke nezaboravne scene sam od sebe. Ono sa lomljenjem auta je skroz ludo. Nezaboravni Boom Droop u Madison Square Gardenu. I stupid, stupid naravno. S druge strane Sheamus na Raw dolazi na Rawu nakon Bragging Rightsa. Ubija sve redom. Kad je Nobleu okončao karijeru umalo sa devet godina nisam zaplakao za njim. Brogue Kick na Jerry Lawleru me isto šokirao. Naravno ništa kao činjenica da je od Cene napravio vreću za udaranje. Ownao ga je u potpisivanju ugovora. Bacio ga kroz sto na Rawu pred TLC i na samom TLC-u. Kasnije bi uvijek stajao nad njim. 2009 je i završena scenom Sheamusa iznad Cene sa WWE titulom. Bio je dominantan, drago mi je da je zakucao u tako kratko vremena i zaslužio je. Bitno je nadodati da su trzavice Legacya i Ortona već krenule u decembru. Kad pogledaš na 2009 shvatiš da su zajedno bili samo godinu dana što je jako malo. Čini se da je trajalo deset bokte. Zbog toga što su svašta napravili i to ih je činilo relevantnim stableom. Trebalo ih je gurati malo više. Te godine je šteta da Rhodes i DiBiase nisu ponovili Tag Team title reign.
Kad već govorim o Tag Team titulama morao bi se osvrnuti na sjajni Tag Team Jeri-Show i njihov genijalni title run od nekih pola godine u kojem su jako dobro izgledali. Dobijali koga god su stigli. Odbrana protiv Cryme Tymea na SummerSlamu, protiv MVP-a i Mark Henrya na Breaking Pointu, protiv Batiste i Rey Mysteria na Hell in a Cellu. Osim toga bili su dual-branded pa su bili u dobrim pričama i tamo i vamo koje su im bile uvertira u feud sa DX-om. Prvo sve ono sa Jerichom kao Team SmackDown liderom na Bragging Rightsu. Big Show je bio na Rawu i izdao ekipu sa DX-om kao liderima za match za World Heavyweight titulu protiv Undertakera na Survivor Seriesu. Legendarni segment prebijanja Showa na Rawu nakon poraza od Tripsa zbog izdaje mi je isto jako zapamtljiv kao i činjenica da su DX postali contenderi za Triple Threat sa Cenom za WWE titulu za taj isti Survivor Series dok se na Smacku i Jericho uvalio pa smo i tamo dobili Triple Threat. Ludnica, a povezano sve i ima kontinuitet što je najvažnije. Ako ne i najbolji Raw main event koji sam gledao je u Gardenu pred Series Triple Threat Tag Team match. Šampioni vs DX vs Jeri-Show. I Tombstone na Ceni naravno. Uživancija bila gledati. U to vrijeme sam se zaljubljivao u WWE i ovakve stvari su itekako zaslužne za to.
To je to što se tiče Rawa koji je u 2009 bio odličan bez dvojbe. SmackDown je bio lošiji, ali i dalje dosta dobar. U prvom dijelu godine nije mnogo toga bilo upečatljivo. Feud Jeffa i Matta je došao relativno kasno. Možda su pretjerali da prikažu Matta kao onakvog psihopatu, ali da je feud bio gadan jeste. Dva brutalna gimmick matcha na WM i Backlashu su učinila svoje da se ovaj feud ipak pamti. Neko na koga je feud uticao je Edge jer je postao WWE prvak zahvaljujući Mattu. Ironično kad se sjetimo Lite i jedne 18+ scene. I Edge je imao gadnih gimmick matcheva u tom periodu. Last Man Standing sa Cenom. Kad je Big Show screwao Cenu, još jedna vizuelno prelijepa stvar ona eksplozija. Takođe Ladder match sa Jeffom kad je ovaj postao prvak, a Punk unovčio i započeo njihov back and forth feud. Krajem njihovog feuda u TLC matchu na SummerSlamu, Steel Cageom na SD-u u kojem se Jeff oprašta i povratkom Undertakera sam plavi brand se dosta popravio. Izignorisavši glupi twist kad je Longov sudija screwao Takera koji je zbog toga provozao Longa u autu.
Tad je debutovao Drew McIntyre i pokazalo nam se ko će i šta će on biti kako ga je Vince najavio i kako je lagano dominirao i bio undefeated sve do osvajanja Intercontinental titule. Tad se vratio i Batista. Inače popravljanje sadržaja o kojem govorim je neka bude krenulo prvim trzavicama Reya i Batiste. Fatal 4 Way na Bragging Rightsu kao prvi Takerov title defence je donio mnoge stvari. Batista je brutalno polomio Reya nakon matcha i napravio taj heel turn. Batista kao heel mi ne sjedi. Previše je plačipizda za heela i to još onolikog. Punk je otišao svojim putem i počeo da se bavi "spašavanjem zalutalih duša" i osnovao SES. Ta priča o alkosima, pušačima i drogerima je prolazila kod publike. Iako se donekle izlizala vremenom on i Luke Gallows su dobar tandem. I tu je i Taker koji se tad okrenuo Jeri-Showu. Uglavnom svako se okenuo svome, Batista povrijedio Reya na Survivor Seriesu i tad je počelo sa njim i Takerom. Batista je dominirao Takera svake sedmice. Pamtim par brutalnih napada stolicom. Batista je čak i postao WHC na TLC-u, ali opet Long i njegovo screwanje. Ne kontam random screwanje nikako. Rey se involvirao u to, Triple Threat je visio u zraku i nikad se nije desio. Žalim jer im je međusobna hemija strašna.
To je već prelaz u drugu godinu, a o ovoj sam se i više nego raspisao. Dosta odličnih PPV matcheva, strašne weekly epizode pogotovo Rawa sa poboljšanim SD-om u drugoj polovini godine i za mene glavno year of Orton. Orton je te godine dobio masu fanova jer smo tad vidjeli koliko je on zapravo dobar glumac. Ja sam te godine počeo gledati kečere i uvijek ću biti prezadovoljan njom. 2009 je jako, jako dobra godina u WWE-u što je možda nepopularno kod mnogih, ali tako mislim. Dao sam sebi truda da detaljno reviewam, a ovako ću i svaku godinu kad rewatcham. Ima čovjek vremena u ovoj izolaciji
