AEW: Dynamite (30/9/2020) – recenzija

Dosta problema je imala ova epizoda, s tim da bih rekao da je bilo više dobrog nego lošeg. Početni sat je bio zaista dobar, da bi u drugom delu programa kvalitet drastično pao. Nije mi se svidela činjenica da smo imali čak dva squash meča i najlošiji AEW World Title meč do sada. Sada mi se već čini da malo više forsiraju sa mečevima za titulu, prethodne nedelje nije bilo potrebno (ali je razumljivo pošto je jedan bitan meč otkazan), ove nedelje je bilo čisto nepotrebno. Promo materijal je varirao u kvalitetu. Od fenomenalnih stvari (MJF/Jericho) do šta sam upravo odgledao (Cawdy/Lee). Uopšteno mislim da ima neznatno malo više boljeg nego lošeg ove nedelje.

Ricky Starks vs. Darby Allin

Jedan od najdužih i najboljih feud-ova što se nedeljnog programa tiče. Podsetiću, ovo je počelo još kada je Starks imao svoj debi jula ove godine. Nastavilo se u „battle royal“-u na All Out-u, da bi ovo bila kulminacija koju smo zaista zaslužili. Mnogo mi je Starks porastao u očima nakon ovog meča. Nisam znao šta da očekujem od njega (jer nisam preterano upoznat sa njegovim in ring stilom), ali sam znao da će Allin da pruži maksimum maksimuma. Neverovatno je bilo to što je ovo bio pre svega tehnički meč, bez mnogo „daredevil“ fora na koje smo navikli od Allin-a. Uglavnom se fokusirao na ruku Starks-a i imali smo mnogo, ali mnogo lepih counter-a skoro ceo meč. Najviše mislim na onaj counter Straks-ovog spear-a na početku meča. Fascinantno. Brian Cage je probao da se uključi u ovaj meč, ali je ubrzo došao Hobbs kao odbrana (ujedno je ovaj meč najavljen za sledeću nedelju). Završnica je bila sjajna sa jednim od lepših „coffin drop“-ova. Zaista sam impresioniran jer nisam imao prevelika očekivanja za ovaj meč. Priča je bila tu (evidento), ali uspeli su i da odrade jako lep meč.

8/10

AEW World Tag Title Match: FTR (c) (Cash Wheeler and Dax Harwood) vs. SCU (Frankie Kazarian and Scorpio Sky)

Ni na papiru ni u praksi nije moglo da bude loše. Dva najkvalitetnija tag tima sa odličnom hemijom i jako kvalitetnim mečevima iza sebe. Prethodni šampioni protiv sadašnjih šampiona. Fenomenalna je premisa samih mečeva. FTR, iako su heel, žele da rade ovakve „odbrane“ što češće, a da se ne lažemo nije kao da nemaju protiv koga da rade što se tag divizije tiče. Pre meča smo imali odlične promo-e od FTR-a i SCU-a (gde je Tony dobio superkick od Matt Jackson-a, mukica Tony). Mnogo dobar komentar su pustili FTR da su Young Bucks-i dobri kao tag tim samo u Meltzer-ovim očima. Sve promocije treba da se trude da što više budu prizemne tj. da se obaziru na realni svet i uvek kada takav komentar čujem otvore mi se novi horizonti što se percepcije kečera tiče (za razliku od mikrokosmosa koje neke druge promocije forsiraju, znate o čemu pričam). Mnogo sam otišao u digresiju. Adam Page je bio na komentatorskoj poziciji za ovaj meč i pružio je još veći stepen užitka u istom. Videti njegovu potpunu transformaciju u proteklih nekoliko meseci i koliko se lomi kao ličnost je jedna od boljih priča ove godine (pored toga što on sebe još uvek percipira kao tag tim igrača). Meč je zaista bio sjajan, prepun inovativnih heel taktika braće FTR. Uspeli su da isteraju Christopher Daniels-a na vrlo perfidan način i upotrebljavali svaki „trick in the book“. Imaju taj utisak heel tag tima sa početka osamdesetih i to im daje neverovatan šmek. Sa druge strane je SCU bio potpuno energičan, inovativan i dinačian. Koliko dobrih serija poteza smo imali prilike da vidimo u ovom meču, to je neverovatno. „Crossbody“ pa „cutter“ i „powerbomb“ pa „dragon suplex“, posebno pred kraj meča. Neverovatan meč od početka do kraja. Sjajno, zaista sjajno.

9/10

Chris Jericho vs. Isiah Kassidy

Jako plemenitu stvar radi Jericho od kada se pridružio AEW-u. Pravi zvezde. Svaka, ali ponavljam svaka zvezda pred kraj svoje karijere treba maksimalno da se barem trudi da tako nešto obistini. Jedini problem koji vidim iz ove perspektive je preveliki akcenat na njegovim pobedama na nedeljnom nivou. Na PPV-u će on da izgubi, nije problem, ali imamo i nedeljni program. Nakon gubitka od Cassidy-ja na „All Out“-u, prebacio se u tag tim vode i svaki meč je pobedio. Mislio sam da će u ovom singles meču to da se promeni, ali nažalost nije. Čak iako izuzmemo to da je pobedio, ovo je bilo toliko konfuzno i preterano u nekim segmentima da bi to svakako koštalo ovaj meč. Matt Hardy i Marq Quen su bili u uglu svog druga, ali se ni najmanje nisu potrudili da mu pomognu kada je bio napadan sa strane (pre svega od Ortiz-a i Hager-a). Luhter se iz nekog razloga uključio u ovaj meč (prilično random) i predstavu nemam kako to nije bila diskvalifikacija. Mrtav ladan udara Jericho-a u sred meča. Jericho se prilično loše kretao, ali je dao Kassidy-ju platformu da može da radi šta hoće, pa je početak bio neverovatno eksplozivan, iako sam imao utisak da Jericho ne može da prati (čak ni u „sell“-anju). Uspeo je i ovde Jericho u nameri da Kassidy izgleda kao zvezda (kada uzmemo u obzir i mnogo „nearfall“-ova u toku meča), ali mnoge stvari su evidentno kočile ovaj meč. Prilično solidno, ali ne dovoljno dobro kao što sam se nadao.

7/10

Orange Cassidy vs. Pres „10“ Vance

Nakon prilično poražavajućeg poraza prošle nedelje od strane Brodie Lee-a, Cassidy se vraća u „sqash“ vode. Već sam govorio o tome kako mi ni najmanje nije jasan booking narandžastog, pa ne bih da se ponavljam. Jasno je da kada posle dva prilično jaka protivnika, padneš na „10“-ku, očigledno ne znaju šta da rade sa tobom. Ipak, ovo je bio prilično zabavan squash meč. Pres10 Vance je toliko hteo da ispadne dominantan u ovom meču da je zaista bilo komično. Skoro ceo meč je ponižavao Cassidy-ja sa sunčanim naočarama preko zagrljaja i ubacivanja ruku u džepove. John Silver sa Cassidy-jevim cvidžama je trenutak večeri. Cassidy se nakon te zabave vratio u kolosek i nakon dva poteza sredio „10“-ku. Ne volim squash mečeve, ali ovo je bilo prilično zabavno.

4/10

Dr. Britt Baker vs. Red Velvet

Još jedan squash meč, ali ni najmanje dobar kao prošli. Sporo, čudno i glupo. Baker je ispucala nekoliko poteza (koji su uzgred delovali prilično loše), poput „clothesline“-a, „suplex“-a i „neckbreaker“-a i idemo dalje. Baker je verovatno najkvalitetnija žena na njihovom roster-u i ne vidim razlog zašto ne bi bila u igri za žensku titulu. Verovatno im je to i idejni plan. Znam da je bila povređena i da joj je ovo pravi „in ring return“ (onaj filmski meč se ne računa). Jako mi je drago što se vratila, ali ne mogu da budem fan ovakvih mečeva ni najmanje.

2/10

Promo Time

Još jedno veče gde je fokus uglavnom bio na rvanju, a ne na promo materijalu. Ajmo prvo da krenemo od onog najgoreg. Cawdy. Kakav transfer blama od promo-a i celog segmenta. Dasha se mnogo, ali mnogo trudila da ga „hvali“ (da ne upotrebim neki teži termin) i bilo je jako patetično. Cawdy je probao da bude „dubok“ i ono je bila čista demagogija i apsolutno ništa smisleno nije rekao (kad vam student filozofije to kaže). Kao što smo mogli i da pretpostavimo, pristao je na „dog collar match“. Ne mogu da vam opišem koliko me iritiraju takvi mečevi (najodvratniji od svih gimmick mečeva po mom skromnom mišljenju). I onda idemo brawl. Školski primer. Ako ste ikada videli brawl u kečerskim vodama u životu znate o čemu pričam. Tu je bio i sukob između Anna Jay i Bradni (nemam komentar) i Nyla Rose koja na random udara KiLynn King. Jedan od najgorih segmenta od početka AEW-a. Ne ponovilo se. Najavljen je turnir za no. 1 contender-a za AEW titulu. Osam učesnika, od toga su najavljena tri (Kenny Omega, Rey Fenix i Jungle Boy). Finale će biti na „Full Gear“-u. Još jedan nepotreban Kip/Miro promo. Pojma nemam šta pokušavaju sa ovim, ali prilično mi je dosadno. Na kraju, još jedno zlato od promo-a između MJF-a i Chris Jericho-a. Molim vas, ako ne odgledate ovu epizodu, odgledajte promo na youtube-u. Nemam reči kojima bih mogao da opišem koliko je ovo bilo dobro.

AEW World Title Match: Jon Moxley (c) vs. The Butcher

Pre meča se pojavio Eddie Kingston da odluči ko će biti Mox-ov protivnih. Ne znam kako je Eddie stekao ovo pravo, ali odabrao je Butcher-a. Bukvalno sam se nadao da će da odabere bilo koga sem njega. Majko moja, ovo je bio najgori title meč što se muškaraca tiče. Mnogo, ali mnogo loše. Butcher je sve vreme bacio fokus na Mox-ovu levu nogu (pre svega na koleno) i to je to što se njegovih poteza tiče u ovom meču (sem povremenih „crossbody“). Mox je odlično „sell“-ovao nogu, pa nije dobar deo svojih poteza mogao da odradi. To je ujedno bio i najzanimljivi aspekt ovog meča. Uspeo je da odradi jedan „superplex“ i „tombstone“, da bi dokrajčio Butcher-a sa „bulldog“-om. Mnogo dosadan meč, bez trunke hemije i sa prilično prosečnim potezima. Kao što rekoh najgori world title meč. Ovo im zaista nije trebalo.

5/10

Kao što rekoh u početku, malkice je ova epizoda imala boljih trenutaka nego loših. Najlošije stvari su bile Cawdy promo (ubedljivo), pa onda squash mečevi Mox vs. Butcher. Sve ostalo je bilo prilično pristojno, ali kada pogledamo mečevi su bili 50/50 po pitanju kvaliteta. Blagu prednost mu daje Orange squash i MJF/Jericho promo. Čekaju nas dve specijalne epizode u naredne dve nedelje i nadam se da će tu kvalitet da bude bolji (posebno što se jubilarne epizode tiče).

6/10

Be the first to comment on "AEW: Dynamite (30/9/2020) – recenzija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*