AEW: Dynamite (23/9/2020) – recenzija

Jedno kasno javljanje što se Dynamite-a tiče (ipak traje G1, znaju se prioriteti). Sada već prošlonedeljna epizoda je bila prilično prosečna, iako smo imali čak dva meča za titule. Jako lepo se razvijaju sve priče, ali nisam imao utisak da je nešto posebno rečeno. Veći akcenat je bačen na rvanju i dobar deo mečeva je bio solidan. Najslabiji meč je bio „opener“ i ne znam zbog čega to nije funkcionisalo kako treba. Imali smo i promene što se card-a tiče. Meč koji je najavljen ove nedelje se nije dogodio (team Mox vs. team Archer), nego smo dobili Mox vs. Kingston (zbog priče oko toga da nikada nije validno eliminisan iz battle royal-a).

Joey Janela and Sonny Kiss vs. Miro and Kip Sabian

Iskren da budem ne znam šta ovde nije funkcionisalo, ali meč je bio prilično loš. Janela/Kiss su za kratko vreme postali jako lep tag tim (iako prilično random), ali in ring debut Miro-a je bio očajan. Kao što smo mogli da pretpostavimo Miro je bio „big guy“ u ovom meču i služio kao džoker karta kada je Sabian u opasnosti. S tim u vezi, Miro nije mnogo toga uradio, sem poziranja i opasnih pogleda. Nikakvu hemiju Sabian i Miro nisu imali i već mi se ne sviđa koji su pravac odredili Miro-u u AEW. Koliko god da me nervira konstantno upoređivanje dve kompanije ovo je bio klasičan Rusev squash meč (sa početka njegove karijere) sa istim potezima i istim „finisher“-om (sada poznat i kao „game over“). Očekivano Miro/Sabian odnose pobedu, ali očekujem da će nešto revolucionarno da se desi sa Miro-ovim likom nakon najavljenog venčanja.

3/10

Evil Uno vs. Adam Page

Prilično prosečan meč. Page se evidentno trudio da pokaže šta zna i ume, ali izbor protivnika će naravno da utiče na kvalitet meča. Dok mi je prošlonedeljni meč Kazarian/Page bio jedan od najboljih ove godine što se Dynamite-a tiče, ovo je bio suv prosek. Svidelo mi se što je Uno skoro u potpunosti preuzeo „face“ personu i odbijao bilo kakvu pomoć ostatka Dark Oder-a. Mnogo lepih poteza smo videli u ovom meču (pre svega od Page-a), poput „neckbreaker“-a, „moonsault“-a i „ssp“-a. Uno je usporavao meč koliko je mogao da bi bio na svom terenu, ali Page je bio energičniji nego ikada. Omega je još jednom bio na komentatorskoj poziciji sa malo manje pasivno-agresivnim komentarima ovog puta. Sve vreme je „hvalio“ Page-a, ali osećala se ta doza ljubomore i zavisti. Poetski grade ovu priču između Page/Omega i ako do kraja ove godine povuku okidač, ovo će lagano da bude moj „feud of the year“.

6/10

AEW TNT Title Match: Brodie Lee vs. Orange Cassidy

Zaista mi nije jasan booking Cassidy-ja. S jedne strane je bio harizmatičan i energičan u svom feud-u sa Jericho-om, a sada se vratio na svoju staru personu. Jasno mi je da to ume ponekad da bude simpatično, ali Lee ni najmanje nije protivnik protiv koga takva taktika treba da se primenjuje. Videli smo one čuvene „kick“-ove i to je manje više to što se poteza tiče. Lepo je „eskivirao“ clothesline, ali sem toga ništa. Lee je bio skoro ceo meč neverovatno superioran i sve vreme se igrao sa Cassidy-jem. Priča je išla da posle rivalstva sa Jericho-om treba da bude main eventer, ali posle ovog meča ni najmanje nemam takav utisak. Kad smo kod utiska, ne mogu biti jedini koji nije provalio da je već prošlo mesec dana kako nam ga nema Cawdy. Veliki povratak na male ekrane. Ne mogu da kažem da sam uzbuđen, ali s obzirom na promo koji je Lee dao nakon meča, imaćemo „rematch“ vrlo brzo. Samo da Cawdy ne dobije.

4/10

Diamante and Ivelisse vs. Hikaru Shida and Thunder Rosa

Ovo je delovao kao poprilično random meč u svakom smislu te reči. Ok, jasno mi je da postoji priča iza ovoga, ali svaka kečerka se ponašala kao singles zvezda u random tag timu. Takav sam makar ja utisak imao gledajući ovo. Očekivao sam barem da Diamante i Ivelisse imaju nekakvu hemiju i makar par nekih većih zajedničkih poteza, to nije bio slučaj. Rosa i Shida su ispucavale svoje standardne poteze: „drop kick“, „falcon arrow“, „death valley driver“… Jedini problem meča je bio taj nedostatak hemije. Lepo je bilo što su kroz meč uspeli da nam stave do znanja da Rosa i Shida nisu tim, s druge strane ni njihovi protivnici se nisu u potpunosti ponašali tako. Vrlo prosečan meč od početka do kraja.

5/10

Promo time

Malo promo-a smo imali prilike da gledamo ove nedelje, ali je sve bilo kvalitetno. Bucks-i su polomili Schiavone-u telefon i bacili mu pare. Ne znam dokle će da vrte tu priču i šta s tim, ali za sada je jako zabavno. Matt Hardy i Private Party su imali promo gde pljuju Inner Circle (ujedno ovo je bio i povratak Sammy-ja nakon meča sa All Out-a). Najavljen je meč za sledeću nedelju Isiah Kassidy vs. Chris Jericho. Moram da priznam da bi to moglo da bude jako zanimljivo, posebno ako Kassidy pobedi. FTR/Best Friends promo je bio u maniru FTR-a i ništa posebno. Ali, za kraj imamo možda najbolji promo ove godine, MJF/Jericho part 2. Au, što je ovo bilo dobro, obojica imaju prirodnu hemiju. Neverovatno. Bio sam skeptičan kojoj „družini“ bi mogao da se priduži MJF, ali ako ćemo da gledamo ovakve promo-e, mnogo bih voleo da to bude Circle.

AEW World Title Match: Jon Moxley vs. Eddie Kingston

Main event ove večeri je bio Mox vs. Kingston i ovo je mogao da bude bolji meč da se Mox potrudio. Previše puta sam video „greške“, gde vrlo providno ne udara ni nogama ni rukama Kingston-a. Nisam neko ko će da snajpuje za ovakve stvari i svestan sam da to može da se desi, ali ovo je bilo minimum tri puta u toku meča. Kingston se ovde ophodio kao što bi i trebao i u potpunosti implementirao tu svoju personu u ovaj meč. Nije ovo bilo ni tehnički dobar meč ni meč pun poteza, već čista tuča kakvu sam i očekivao. Dosta su se rvali van ring-a (što im je sudija uzgred dopustio), pali su mnogo žestoki chop-ovi (posebno sa Kingston-ove strane) i videli smo poteze poput „suplex“-a i „piledriver“-a. Kingston je pokazao svoju „badass“ personu u potpunosti jer se nije predao na kraju meča, već se onesvestio. Kao što rekoh da se Mox malo potrudio (a možda nisu imali ni dovoljno vremena da se spreme, ko će ga znati), ovo je mogao da bude najbolji main event što se Dynamite-a tiče. Ovako je MOTN i svakako jedan od boljih.

8/10

Vrlo prosečna epizoda Dynamite-a ove nedelje. Sem main event-a svi ostali mečevi su bili suvi prosek (neki čak i ispod proseka). Priča se lepo razvija za određene „feud“-ove i promo materijal je bio odličan, ali mečevi se nisu pokazali kako treba. Najviše mi je krivo za Miro i Cassidy meč jer je stvarno moglo da bude mnogo bolje, ali booking čini svoje. Mečevi za sledeću nedelju deluju mnogo zanimljivije nego sad, a nakon toga nam sledi specijal proslava 30 godina karijere Chris Jericho-a.

5/10

Be the first to comment on "AEW: Dynamite (23/9/2020) – recenzija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*